foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Inicijativa Pravo na štrajk predložila je danas da se u Zakon o štrajku unesu izmene o produženju štrajka upozorenja sa 60 minuta na 24 sata i ukidanje „delatnosti od javnog značaja“.
Ovu inicijativu pokreću sindikati iz različitih sektora u saradnji sa Radničkim glasom, kao odgovor na postojeća zakonska ograničenja koja radnicima otežavaju organizovanje i efikasnu borbu za svoja prava, rečeno je na današnjoj konferenciji povodom sve aktuelnijih štrajkova u državi.
Po oceni Srđana Atanovskog iz Radničkog glasa, država je „propisala insititucijama čiji je ona osnivač da ne mogu da imaju štrajk“, pa zbog toga i predlog Inicijative da se ukine kategorija „delatnost od javnog značaja“, kako bi, recimo, radnici u prosveti imali pravo na dvadesetčetvoročasovni štrajk.
On je objasnio da štrajk upozorenja u trajanju od 24 sata ne može da bude realizovan u delatnostima čiji bi prekid rada neposredno ugrozio život i zdravlje ljudi.
Tražimo, rekao je, da se ozakoni da štrajk upozorenja može da traje ceo dan.
Prema mišljenju Atanasovskog, minimum procesa rada nije instrument ukidanja prava na štrajk, već bi trebalo da bude instrument omogućavanja štrajka, da tamo, gde je on neophodan – gde se ne može u potpunosti prekinuti rad – pravilnikom ili udredbama trebalo bi „omogućiti štrajk na smislen način“.
On je rekao da su na margini konferencije potpisali narodnu inicjativu sa konkretnim tekstom zakona o izmenama zakona o štrajku koja će biti dostavljena Skupštini Srbije na verifikaciju.
„Zajedno sa tom verifikacijom svi poslanici dobiće naš predlog zakona i svako ko želi može da gura ovaj predlog zakona“, rekao je i pozvao sve sindikate i organizacije da se pridruže inicijativi.
Advokat Miljan Jelić naglasio je da je pravo na štrajk fundamentalno ljudsko pravo i da su države potpisnice međunarodnih konvencija dužne da se tih konvencija pridržavaju.
On navodi da Međunarodna organizacija rada definiše koje su službe u kojima je neophodan minimum procesa rada, te da su to službe od esencijalnog interesa.
„Službe od esencijalnog interesa su službe kod kojih bi prekid rada ugrozio život, zdravlje i ličnu bezbednost celine ili dela populacije“, kaže Jelić.
Jelić je istakao da je 2014. i 2018. godine Evropski komitet za socijalna prava u svojim zaključcima naveo da se Srbija ne usklađuje sa članom 6 Konvencija koja predviđa navedena prava i da nije dostavila informaciju zašto se određeni sektori smatraju esencijalnim uslugama poput pošte, društvene brige o deci i obrazovanja.
Jelić dodaje da je teret dokazivanja da li su službe esencijalne ili ne na državi, te da država mora da obrazloži svoje ponašanje ako namerava da ograniči nečije pravo.
Ako to uradi, naglasio je, mora da uradi po zakonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
