Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, koji radi nešto više od godinu dana, nalazi se u postupku akreditacije. U toku je priprema dokumentacije za već postojeće ali i za neke nove programe, s obzirom na to da fakultet ima privremenu dozvolu za rad. Njegovi programi su praktično prihvaćeni, ali je neophodno ozvaničiti to kroz redovan postupak akreditacije.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, koji radi nešto više od godinu dana, nalazi se u postupku akreditacije. U toku je priprema dokumentacije za već postojeće ali i za neke nove programe, s obzirom na to da fakultet ima privremenu dozvolu za rad. Njegovi programi su praktično prihvaćeni, ali je neophodno ozvaničiti to kroz redovan postupak akreditacije. A u okviru tih programa, koji će biti podneti u zahtevu za akreditaciju, naći će se i jedan novi, kojim se želi omogućiti školovanje kadrova za nastavu u okviru inkluzivnog nastavnog modela.
Specijalno edukovani kadrovi
Sistem inkluzivne nastave u školama podrazumeva da se u redovnu nastavu može i treba uključiti sve što može pratiti tu redovnu nastavu, uključujući tzv. granične slučajeve dece koja imaju određene smetnje, ali koje nisu takve da ih onesposobljavaju da prate redovnu nastavu, kaže profesor pedagogije ovog fakulteta dr Josip Ivanović.
– Ako, dakle, nisu u pitanju teži slučajevi, onda sistem inkluzije pomaže da se uspešno savladava gradivo i da takva deca bez problema prođu kroz osnovnu školu. Međutim, taj pristup zahteva takođe i posebno obučen kadar koji može biti u stanju da se ponese s tim problemom. To bi trebalo da bude drugi korak ka efikasnom uvođenju inkluzivnog nastavnog modela, jer nije dovoljno samo imati dobru volju da se deci s posebnim potrebama otvori mogućnost da zajedno sa ostalom decom prate nastavu. Za to su potrebni upravo specijalno edukovani kadrovi koji će znati da reše pojedine probleme koji neminovno prate ovakve slučajeve, i priskočiti u pomoć kada takvoj deci zatreba dodatna podrška – kaže on.
Profesor pedagogije ovog fakulteta dr Josip Ivanović kaže da je, recimo, u slučaju disleksije, koja podrazumeva prostornu disfunkciju, a ogleda se između ostalog često i u nemogućnosti da se pravilno uočavaju slovni znaci, reč o deci koja su intelektualno sasvim dorasla nivou nastave i zadacima u tom uzrastu, ali da im je potreban neko ko će znati da im pomogne upravo u takvom nesnalaženju kada je u pitanju čitanje.
Priprema tog programa već je započela i trenutno se razmatraju već postojeći programi na univerzitetima u drugim zemljama koje imaju takvu specijalizaciju. Za dobijanje akreditacije neophodno je u stvari imati bar tri takva primera iz stranih visokoškolskih ustanova. U nekim programima u školama stranih zemalja takav edukovan učitelj u stvari pomaže i drugim nastavnicima da se snađu u nastavi koja uključuje decu s posebnim potrebama. Pogotovo je to neophodno ako je reč o velikom broju odeljenja i velikom broju dece s posebnim potrebama koja po principu inkluzije prate nastavu.
Definisanje takvog programa jeste, međutim, prvi korak, jer kako kaže profesor Ivanović, znatno je važnije pronaći odgovarajuće kadrove koji bi edukovali tu posebnu vrstu nastavnika i učitelja. – Fakultetu su stoga potrebni i profesori defektolozi koji imaju zvanje fakultetskih predavača, i na tome se takođe radi. Potreba da se obezbede specijalno obrazovani učitelji za rad u inkluzivnim odeljenjima je nesporna, jer tek tada će taj metod nastave dati svoj puni efekat – kaže dr Ivanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
