Privatizacija putem stečaja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt

Promene zakona koje su usvojene u aprilu 2014. godine nisu sadržale skoro ništa od promena koje su opisane. Kao i u ostatku Istočne Evrope, većina građana u Srbiji stečaj i dalje doživljava kao smrt preduzeća.

Šta bi se desilo sa procesom privatizacije da su ova dva zakona usvojena početkom 2014. godine? Privatizacija „Avala filma“ iz aprila 2015. godine može da posluži kao dobra ilustracija.

Preduzeće „Avala film“ kao da je privatizovano po principima privatizacije koja je već opisana. „Avala film“ je u stečaju od 2011. godine. Najveći poverilac je država – poreska uprava, razna javna i komunalna preduzeća, i četiri državne banke u stečaju. Stečajem „Avala filma“ upravlja Agencija za privatizaciju. Međutim, imovina „Avala filma“ je vrednija od njegovih obaveza, što u mnogim drugim preduzećima u stečaju nije slučaj.

Obaveze „Avala filma“ iznose 3 miliona evra. Imovina je vrednija, iako se ne pojavljuje u bilansima „Avala filma“. Pogađate, reč je o zemljištu. I to zemljištu od 37 hektara. „Avala film“ ne može da ga proda, ne može na njemu da gradi, ali može da ga ponudi na prodaju u sklopu privatizacije. Tek po kupovini, novi vlasnik „Avala filma“ može konvertovati zemljište na kome leži preduzeće u vlasništvo, a onda ga prodati po tržišnoj ceni. „Avala film“ je prodat u aprilu 2015. godine za 8,2 miliona evra. Pošto se zemljište u knjigama „Avala filma“ vodilo kao bezvredno, njegova vrednost nije ušla u cenu od 8,2 miliona evra po kojoj je novi kupac kupio preduzeće u aprilu 2015. godine.

Kako bi „Avala film“ bio prodat da su usvojeni zakoni o privatizaciji i stečaju? Predloženi zakoni su eksplicitno odražavali temeljni princip koji je na osnovu još uvek važećih zakona bilo moguće lako zaobići u procesu privatizacije: to je princip da sve što radi država kao stečajni upravnik ili vlasnik preduzeća mora da budu u najboljem interesu preduzeća kao pravnog lica, tj. njegovih poverilaca i vlasnika.

Ova tvrdnja je izvedena iz člana 2 Zakona o privrednim društvima iz 2011. godine u kome stoji: „Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti“. Svaka radnja bilo kog zaposlenog u nekom privrednom društvu, bio on njegov vlasnik, direktor ili portir, mora da bude usmerena na sticanje profita. Otuđivanje dela preduzeća ispod cene sprečava zaposlene da „obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti“.

Pretpostavite da posedujete 100% nekog uspešnog preduzeća koje bi na NJujorškoj berzi moglo da se proda za milijardu dolara. Da li kao vlasnik imate pravo da ga nekome prodate po 100 puta manjoj ceni? Tipičan libertarijanski stav bio bi: „Naravno da imate. Vi ste vlasnik. Možete sa preduzećem raditi šta vam je volja“. Ovo nije istina. Upravo to što ste vlasnik pravnog lica obavezuje vas da radite u njegovom najboljem interesu i prodate ga po tržišnoj vrednosti.

Razume se, uvek možete da likvidirate preduzeće, ali ne po bilo kojoj ceni. Vaš lični džemper ili automobil možete prodati budzašto; preduzeće ne možete.

Ovo postaje još očiglednije ako niste jedini vlasnik i ako preduzeće ima obaveze (a ono uvek ima neke obaveze). Pogledajte malo konkretniji bilans stanja jednog zamišljenog preduzeća. Na desnoj strani, gde se nalazi pasiva, zapravo se nalaze podaci o tome kako je preduzeće steklo svoj kapital, odnosno kakve su mu obaveze.

Ako ste zajedno sa više pojedinaca osnovali preduzeće, oni su suvlasnici. Ako ukupni osnivački kapital iznosi 10 miliona, a vaš deo 8, vi posedujete 80% preduzeća. Prodajom dela preduzeća ispod tržišne cene stvarate štetu suvlasnicima. Ako se preduzeće zadužilo kod banke (stavka krediti=15), prodaja ispod cene bi oštetila banku. Ako preduzeće duguje 5 za poreze, prodaja ispod cene nanosi štetu državi, jer umanjuje resurse iz kojih možete da platite porez. Ako još nije platio robu dobavljačima, oštetio bi njih iz istih razloga.

Nastavlja se