Foto FoNet Aleksandar MijailovićGradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić tvrdi da bi saobraćajna nesreća na Novom Beogradu u kojoj je poginula tročlana porodica bila izbegnuta da je na tom mestu postavljen kružni tok i ukinuto skretanje ulevo. Naši sagovornici kažu da takve mere same po sebi ne mogu da reše problem bahatih vozača i vozača pod dejstvom alkohola ili droga.
Saobraćajni inženjer Igor Velić ocenjuje da nije kompetentno da političari, kao što je Šapić, razmatraju i daju svoj vrednosni sud o saobraćajno-tehničkim rešenjima, što se, prema njegovim rečima, vidi i iz implementacije njegovih projekata.
„Time treba da se bave ljudi koji su za to školovani, obrazovani, kojima je to poziv i profesija, struka koja može da ponudi i da da najbolja saobraćajno-tehnička rešenja“, kaže Velić, ističući važnost stručnog pristupa u planiranju i uređivanju saobraćaja.
On dodaje da se jedini način da se saobraćaj učini bezbednijim ogleda u primeni koncepta održive urbane mobilnosti i humanog inženjeringa, ali da, po njegovom mišljenju, politička i stručna elita odbija da to sprovede.
„Primena ovih koncepta mogla bi značajno doprineti bezbednosti i funkcionalnosti saobraćaja, ali nažalost, politička i stručna elita ne pristaje na takve promene“, zaključuje naš sagovornik.
Koordinator za saobraćaj Zeleno-levog fronta Zoran Bukvić ocenjuje da diskusija o bezbednosti saobraćaja ne može biti svedena samo na postavljanje kružnih tokova ili zabranu skretanja ulevo.
Prema njegovom mišljenju, iako kružni tokovi predstavljaju bezbednije rešenje u raskrsnicama, oni sami po sebi ne mogu da reše problem bahatih vozača ili vozača pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.
„Kad imamo u vidu čoveka koji je prošao 130 kilometara na sat kroz raskrsnicu pod dejstvom alkohola ili narkotika, nisam siguran koliko od toga mogu da nas sačuvaju kružni tokovi. To je prosto drugi nivo problema i ne možemo to tako posmatrati. Što se tiče kružnih tokova, oni jesu bezbednije rešenje, ali prvo se time treba baviti struka, a tek onda političari. Treba proceniti da li je prioritet na tom mestu protok saobraćaja i da li se kružni tok može postaviti, jer kada favorizujete određeni pravac, kružni tok možda nije zgodno rešenje“, kaže Bukvić.
Bukvić dodaje da bezbednost u saobraćaju zahteva obuhvatniju politiku i češće kontrole, a ne samo tehnička rešenja.
„Problem bahatih vozača ne može da se reši samo kružnim tokovima. Mora se primeniti obuhvatnija saobraćajna politika i češće kontrole, da ne bude prihvatljivo da se vozi brzo. Ne možemo da ignorišemo slučajeve kao što je Darko Lazić koji doživljava novu saobraćajnu nesreću, a još uvek poseduje vozačku dozvolu“, objašnjava naš sagovornik, ističući da je struka ta koja treba da predloži najbolja tehnička rešenja, dok političari mogu da podrže njihovu primenu.
On naglašava da kružni tokovi imaju smisla tamo gde stručna analiza pokaže da poboljšavaju protok i bezbednost saobraćaja.
„Definitivno kružni tokovi jesu bezbedno rešenje i ima smisla postavljati ih tamo gde struka kaže da je to bolje rešenje, i po pitanju protoka saobraćaja i po pitanju bezbednosti. Međutim, sve je izvodljivo, pa i ukidanje skretanja ulevo, ali tada vozači moraju više da kruže, što može uticati na protok saobraćaja“, navodi Bukvić.
On dalje objašnjava da klasične raskrsnice ostaju neophodne zbog prioritizacije saobraćajnih tokova i prostornih ograničenja u gradskim sredinama.
„Klasične raskrsnice moraju da ostanu, jer zbog prioritizacije jednog toka u odnosu na drugi kružni tokovi nisu uvek primenjivi. Takođe, u starim gradskim matricama često prostorne mogućnosti ne dozvoljavaju postavljanje kružnih tokova bez rušenja zgrada ili značajnih građevinskih zahvata“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
