Prodaje samo onaj ko mora

Ovogodišnji rod pšenice je smešten u silose, a zadovoljstvo prinosima od 5,7 na ekonomijama poljoprivrednih preduzeća i pet tona po hektaru na njivama zemljoradnika, kvari cena.
Ratari su listom isticali da samo cena od 20 dinara po kilogramu podmiruje troškove proizvodnje, omogućava akumulaciju i ulaganje u novu setvu. Međutim, potvrđeno je pravilo da poljoprivrednicima nije dobro ni kad rodi, ni kad prinos podbaci.
U silose ZZ „Zadrugarka“ uskladišteno je oko 7.000 tona pšenice, a zemljoradnici su prodali, zamenili ili vratili dug i tako „otpisali“ oko hiljadu tona. Otkupna cena je15,75 dinara, isplata odmah po obračunu. Rod se može zameniti za brašno ili stočno brašno po prošlogodišnjim paritetima, a uskoro će biti poznati uslovi zamene za mineralno đubrivo. U „Sombormlinu“, pak, uskladišteno je oko 15.000 tona pšenice, a proizvođačima koji žele novac odmah, u roku od tri dana, isplaćuje se po 15,60 dinara po kilogramu. Oni koji su spremni da na novac čekaju do mesec dana mogu da računaju na cenu od 15,80 dinara po kilogramu. Nudi se i trampa za brašno i stočno brašno.
– Cena je zaista mala, osećam se kao da sam ucenjen. Pod pšenicom sam imao 10 hektara, ubrao sam 60 tona, a potrebe me teraju da uskoro prodam sav rod – negoduje Zvonko Lukić, zemljoradnik iz salaškog naselja Nenadić.
Stipan Vuković, zemljoradnik iz salaškog naselja Gradina kaže da u ovom periodu pšenicu prodaje samo onaj ko mora, koga su pritisle finansijske nedaće.
– Imao sam izvanredan prinos od 6,5 tona pšenice po hektaru, lagerovao sam 45 tona, odlučio sam da neko vreme čekam povoljniju cenu, ali ne znam šta ću dočekati. Neizvesno je kolike ću površine pšenicom zasejati na jesen, moraću nešto zbog plodoreda, ali cene semena, đubriva i goriva su astronomske – žali se Vuković.
Poljoprivrednici očekuju da i država nešto uradi, ali su i te nade tanke.