Produbljene podele između Moskve i Brisela

Umesto napretka u odnosima između Rusije i Evropske unije, samit koji je počeo juče u ruskom gradu Samari mogao bi jedino da posluži kao reklama za pojačani antagonizam između Moskve i zapadnih suseda. Dvodnevni razgovori između ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Angele Merkel nisu, kako se očekivalo, doveli do sporazuma, saopštili su analitičari. „Odnosi između Rusije i EU pali su na najnižu tačku za poslednjih nekoliko godina“, izjavio je Jevgeni Volk, šef moskovske kancelarije fondacije Heritejdž.
Samit je počeo u sredu u ponoć privatnom večerom i unapred je bio osuđen na propast i nesposobnost dve strane da reše probleme energije, trgovine i bezbednosti. Kremlj je optužio Zapad da pokušava da izoluje Rusiju i da joj se meša u unutrašnje poslove. Lideri EU su, u međuvremenu, zabrinuti povodom oštre retorike Rusije i kažnjavanja političkih kritičara i neistomišljenika u trenutku kada se zemlja priprema za parlamentarne izbore u decembru i predsedničke u martu naredne godine.
Merkelova je početkom godine, kada je počelo nemačko predsedavanje Unijom, izrazila velika očekivanja povodom rešenja složenih problema Unije, ponekad iritantnih odnosa s Rusijom, glavnim izvorom nafte i gasa. Ali nade su ozbiljno ugrožene uoči i početkom jučerašnjeg samita s Putinom. Nemački zvaničnici priznali su da će razgovori o sporazumima o novom partnerstvu i saradnji, glavni cilj nemačkog predsedavanja Unijom, verovatno dočekati Portugal koji preuzima dužnost zemlje predsedavajuće EU u julu.
„Dok je napredak u odnosima Rusije i EU u zastoju, problemi u svim oblastima počinju da se šire i vraćaju na početak. To je kao vožnja biciklom: zaustavite li se vi ćete pasti“, izjavio je Fjodor Lukjanov, urednik u ruskom magazinu Globalna politika.
Tenzije između Brisela i Moskve pojačane su prošlog meseca kada su estonske vlasti uklonile spomenik sovjetskim vojnicima iz centra Talina, prestonice Estonije. Bivša sovjetska baltička država sada je članica EU. Premeštanje spomenika dovelo je do višednevnih sukoba između estonske policije i etnički ruskih demonstranata u kojima je ubijena jedna osoba, dok je nekoliko stotina uhapšeno. U međuvremenu, zvaničnici Rusije uveli su saobraćajna ograničenja kroz ključni most kao Estoniji.
Rusija trenutno snabdeva četvrtinu Evrope naftom i dve petine gasom, a mnoge zemlje EU zabrinute su zbog rasta energetske zavisnosti od Moskve. Takvi strahovi pojačani su otkad je Rusija kratko obustavila izvoz gasa u Ukrajinu i Belorusiju u zimu 2006 – 2007.
EU je apelovala na Rusiju da ratifikuje međunarodnu energetsku povelju kojom bi se ta zemlja obavezala da stranim investitorima nudi poštene pristupe svojim naftnim i gasnim depozitima i naftovodima. Ali Kremlj, koji je uspostavio kontrolu nad većim delom energetskog sektora zemlje, odbacio je da potpiše takav sporazum. „Rusija sada oseća jednu vrstu arogancije i oholosti: sigurna je u svoju snagu i veruje da su Evropljani podeljeni i zavise od njenih energetskih izvora“, izjavio je Volk.
SAD i EU su intenzivirali svoju potragu za alternativnim izvorima energije kako bi smanjili zavisnost od Rusije. Mnogi analitičari, međutim, upozorili su da bi dominacija Kremlja nad naftnom i gasnom industrijom mogla sprečiti Rusiju da koristi zapadne tehnologije i investicije u cilju modernizacije svoje propale infrastrukture. „Rusija gubi svoju šansu da se modernizuje“, izjavio je Aleksandar Konovalov iz moskovskog instituta za Strateška istraživanja.
Komesar EU za trgovinu Peter Mendelson nedavno je upozorio da odnosi između EU i Rusije „sadrže nivo nerazumevanja, ili čak nepoverenja koji nije viđen od hladnog rata“.
Odnos Rusije prema demokratiji i ljudskim pravima pod rukovodstvom Vladimira Putina izbio je na površinu i na samitu u Samari , gde je koalicija Putinovih političkih neprijatelja najavila okupljanja za danas. Nemačka je apelovala na Kremlj da omogući mirne proteste. Prethodna okupljanja često su zabranjivala lokalne vlade, ili je pak te proteste razbijala policija. Zvaničnici u Samari izjavili su da će dopustiti proteste u tom gradu.
Rusija i EU su takođe podeljene povodom pitanja bezbednosti. Putin je oštro kritikovao planirano raspoređivanje delova raketnog sistema odbrane SAD u Poljskoj i Češkoj, ističući da Moskva ne veruje navodima Vašingtona da on ima nameru da se na taj način odbrani od raketnih pretnji Irana.