Otvaranje vrata masovnim ubistvima: Profesorka Pravnog fakulteta o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja

Upozoravaju da bi njegovo usvajanje moglo dodatno da ugrozi životinje u Srbiji i da istovremeno otvori vrata još većoj zloupotrebi sredstava namenjenih njihovoj zaštiti.

Apel je potpisalo više desetina profesora i saradnika, s ciljem da spreče usvajanje dokumenta čiji su članovi radne grupe i autor nepoznati, a koji se, kako navode, „provlači“ usred leta kako bi prošao ispod radara i kako ne bi bilo dovoljno vremena za kvalitetnu javnu raspravu.

Međutim, tek nakon što se u javnosti digla prašina, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je saopštenje da će javna rasprava o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja biti održana.

Ipak, ono što najviše zabrinjava jeste što bi usvajanje Nacrta moglo dovesti do svirepog i nehumanog odnosa prema životinjama, čak i do njihovih ubistava, sve zarad ostvarivanja ličnog profita onih koji, načelno, treba da ih štite.

O svim nepravilnostima koje Nacrt sa sobom povlači, kao i o mogućim zloupotrebama kako prava životinja, tako i sredstava namenjenih njihovoj dobrobiti, za Danas govori profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, jedna od potpisnica apela.

Bajović ističe da moralni razlog za potpisivanje apela ne treba posebno objašnjavati – životinje su živa, osećajna i dostojanstvena bića s kojima delimo planetu, koja pate, vole, osećaju bol, strah, glad i žeđ, rađaju i neguju mladunce. Zato je moralna dužnost čoveka, kao „najsurovije životinje“, da ne gospodari prirodom već da je poštuje i životinjama pruži zaštitu.

– Životinje ne mogu same da se bore za sebe, da organizuju proteste, pišu primedbe na nacrte zakona, glasaju ili odlučuju o svojoj sudbini. Potpuno zavise od nas, a na nama je da govorimo u njihovo ime i učinimo sve što možemo da sprečimo legalizaciju njihovih masovnih ubistava – upozorava Bajović.

Ona primećuje da tema životinja u javnosti najčešće prolazi ispod radara, jer se percipira kao manje važna u moru drugih tema ali i tvrdi da je takvo stanje posledica neprimene Zakona o dobrobiti životinja iz 2009. i sistemske korupcije, od koje pojedini akteri imaju korist.

– Da je Zakon iz 2009. primenjivan, da je Uprava za veterinu kažnjavala i kontrolisala neregistrovane odgajivače, da su sprovođeni programi sterilizacije i vakcinacije napuštenih pasa za koje smo dobili sredstva iz EU fondova, problem bi odavno bio rešen. Umesto da se insistira na jačoj kontroli odgovornog vlasništva, odgajivačnica i prihvatilišta, zakonodavac vraća rešenje depopulacije iz 1991, koje je nehumano, suprotno ideji dobrobiti životinja i u praksi neefikasno – navodi Bajović i pojašnjava da bi ovaj problem bio rešen da su programi obavezne sterilizacije dosledno sprovođeni u proteklih 15 godina. Ključno pitanje koje postavlja jeste – gde su završila sredstva namenjena sprovođenju tih programa, budući da mnoge opštine još uvek nisu ispunile zakonsku obavezu iz 2009. godine da donesu programe smanjenja populacije napuštenih pasa.

U čemu je problem sa novim Nacrtom

Prema njenim rečima, Ministarstvo poljoprivrede je objavilo Nacrt zakona i ostavilo svega 15 dana za primedbe, bez informacije o tome ko ga je pisao, dok se ceo proces odvija usred leta kako bi prošao nezapaženo.

– Ministarstvo poljoprivrede – Uprava za veterinu dobilo je iz IPA fonda 1.378.145 evra za projekat Reinforcement of Animal Health and Welfare in Serbia, čiji su ciljevi harmonizacija zakonodavstva sa propisima EU, humano rešavanje problema napuštenih životinja i ujeda, te sprečavanje širenja zoonoza. Predloženi Nacrt, međutim, nije ispunio nijedan od tih ciljeva, već dodatno pogoršava stanje – kaže Bajović.

Ona napominje i da Nacrt nije usklađen s EU regulativom: direktive na koje se poziva zakonodavac odnose se, između ostalog, na uzgoj koka nosilja, teladi i svinja, a ove kategorije životinja u zakonu se uopšte ne pominju, niti se propisuju tehnički i prostorni standardi za njihov uzgoj.

– Pretpostavljam da će Ministarstvo pred evropskim partnerima tvrditi da će to urediti pravilnicima, ali u tom slučaju donošenje novog zakona nije bilo potrebno – ocenjuje Bajović.

Eksperimenti bez kontrole

Posebno spornim smatra odredbe koje se tiču oglednih životinja regulisanih Direktivom 2010/63/EU.

– Nacrt zakona izostavlja ključne članove direktive: nema mogućnosti nenajavljenog inspekcijskog nadzora (član 34), nema obaveze javnog objavljivanja sažetaka projekata na životinjama (član 43), a etičku komisiju formira sam korisnik eksperimenta. Dakle, onaj ko vrši eksperimente sam sebi određuje kontrolu, javnost ne zna šta se radi, a nepristrasan nadzor ne postoji – objašnjava ona.

U daljem pojašnjenju neusklađenosti sa EU regulativama, ona ukazuje da ministar dobija ovlašćenja da odobrava projekte, izuzetke za primate i zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, genetičke manipulacije i dupliranje projekata – bez javne objave ili nezavisnog tela za odobravanje, što otvara prostor za zloupotrebe.

– Pozivanje na EU propise služi samo da se javnosti zamažu oči, a pred evropskim partnerima opravdaju dobijena sredstva, dok se uvode rešenja koja idu na štetu životinja i koriste određenim privatnim subjektima – upozorava Bajović.

Masovna ubistva napuštenih životinja čak i bez mišljenja veterinara

Ona naglašava i da Nacrt ne rešava uzroke velikog broja napuštenih pasa – neodgovorno vlasništvo i neregistrovane odgajivačnice – već širi mogućnosti za njihovo ubijanje, čak i bez mišljenja veterinara.

– Ova odredba daje azilima mogućnost da pobiju pse pod izgovorom prevencije bolesti, bez mišljenja veterinara. Isto važi i za ubijanje životinja na javnom mestu ako se proceni da im oporavak nije moguć – a ko to procenjuje, ako veterinara nema? – pita Bajović.
Umesto da kažnjava neregistrovane odgajivače, koji se reklamiraju na sajtu Kinološkog saveza Srbije i kojih je oko 4000, Ministarstvo ovim Nacrtom faktički legitimiše ovu praksu, uvodeći novu kategoriju lica koja se bave reprodukcijom kućnih ljubimaca a nisu odgajivači?!

Životinje se tertiraju kao komunalni otpad

Posebno upozorava na odredbu koja ministru daje mogućnost da odredi masovnu depopulaciju pasa ili mačaka na određenom području.

– Problem napuštenih pasa treba rešavati pojačavanjem mera kontrole odgovornog vlasništva i odgajivačnica, kao i obaveznim sterilizacijama napuštenih pasa (CNR programima), za šta je EU dala sredstva, ali je pitanje gde su ona završila – dodaje ona.
Bajović ističe i da Nacrt daje praktično odvezane ruke privatnim firmama poput ozloglašene “Avenije MB”.

– Po sadašnjem zakonu, lokalne samouprave moraju da obezbede prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih životinja i da im pruže pomoć i smeštaj, a Zakon o veterinarstvu ih obavezuje da imaju zoohigijensku službu. Novi zakon, međutim, predviđa da se zoohigijena reguliše propisima o komunalnim delatnostima, čime se legitimiše postupanje Avenije i ostalih privatnika, a životinje praktično svode na komunalni otpad – kaže Bajović.

Takvo rešenje, dodaje, omogućava opštinama da novac iz budžeta preusmere privatnim kompanijama, kojima, po logici stvari, rešenje ovog problema i nije u interesu, jer što više napuštenih pasa za njih će biti i više posla, a samim tim i više profita.

– Briše se i obaveza opština da bolesnim ili povređenim životinjama u prihvatilištima pruže veterinarsku pomoć. Za razliku od sadašnje definicije, u kojoj se navodi da prihvatilišta pružaju pomoć i brigu, novi zakon ih definiše samo kao mesta za privremeni ili trajni smeštaj životinja, što je krajnje nehumano rešenje.– zaključuje Bajović.