Proleće u januaru, smuđ u tiganju…

Pogledom kroz prozor možete da rešite svaku dilemu… I ovog vikenda idite na pecanje… ako ni zbog čega drugog ono bar da za trenutak postanete deo romana Duška Kovačevića „Proleće u januaru“, bar virtuelni deo… A zar i ovako nismo sve više deo drugih, a sve manje nas… Vodostaji, su primereni svemu ostalom… Dunav, Tamiš i Tisa su u porastu, Sava u opadanju… Štuka zvanično ulazi mrest početkom februara, ali ju je toplo vreme već podstaklo da otkači u ljubavnom zanosu… Zato, ako je i ulovite, bez obzira na njenu veličinu i težinu, vratite je u vodu sa svom njenom ikrom i malim štučijim svetom, da biste jednog dana imali šta da pecate, vi i vaši potomci… Bistro!
Na dunavskim terenima bilo je ulova krupnog smuđa i kapitalnih manića, dok se na Drini, Nišavi i Moravi peca skobalj, a na Ibru i Limu kapitalni klen. Na Dunavu kod Sombora i Apatina lovi se smuđ na parče ili belog kedera (bilo sa obale ili iz čamca, muvanjem ili klasičnom dubinskom metodom), dok su ga varaličari pecali na krupnog šeda ili tvister. Na ovim terenima lovljen je i krupan manić na pileću džigericu ili sitnog kedera, a povremeno je bilo i ulova bodorke i sitne deverike koje su uzimale noklu ili crviće. Smuđaroši su u okolini Neština lovili smuđa, a na Susečkom kamenu – bucova. Smuđ je lovljen i u Novom Sadu i okolini, a na sitnog kedera pecan je manić, dok su šaran i bela riba prestali da jedu. Nešto bolja situacija je u okolini Slankamena, Surduka i Belegiša gde se lovio sitan smuđ (bolje je radio kamenjar), koji dolazi na riblji filet ili belog kedera, dok se u popodnevnim satima čekao i ponekad lovio manić kao i sitna bela riba koja od mamaca najčešće uzima hlebnu ružu, kuvano žito ili valjak Slično je i na Dunavu u blizini Beograda gde se kod Ušća i oko Višnjičke banje i Grocke lovio smuđ muvanjem kedera ili na riblji filet dok se manić pecao na snop crvene gliste ili peša (bilo živog ili zgaženog).
Na Savi je takođe sve u znaku sitnog smuđa, ali i bele ribe koja se oko beogradskih mostova (naročito padom vodostaja) solidno lovila na crviće i hleb, a na okačenog živog kedera (bez otežanja, koji je slobodno puštan u brzake) pecan je bucov. Na savskim terenima, na delu od Boljevaca (te u Zimovniku), pa sve do novobeogradskih blokova, uporni varaličari uspevali su, iz čamca, muvanjem ili sporim povlačenjem blještavih silikonskih šedova, da prevare ponekog, čak i krupnog smuđa, koji je bolje radio u popodnevnim nego u jutarnjim satima. U okolini Ostružničkog mosta na džigericu ili pileća creva love krupnog manića, koji je retko uzimao hranu, ali su zato uhvaćeni primerci bili hvale vredni. I na Tamišu u okolini Barande, Opova i Pančeva poneki ribolovac uspe da prevari s obale ili iz čamca muvanjem sitnijeg smuđa, dok se manić lovio oko Opovačke brane i ispod železničkog mosta na ulasku u Pančevo. Na ovim terenima lovljena je i sitnija deverika (naročito kod sefkerinskog mosta), na kuvano žito i kukuruz šećerac, a bilo je i bodorke koja je uzimala crviće, dok se sitan manić više igrao mamcima nego što je jeo.
U okolini Valjeva, na Kolubari, kod sela Divci, prava je najezda skobalja koga love na veštački hleb ili crviće. Ima ga u izobilju, a primerci su krupni i borbeni. Skobalj se lovi i na ušću Mlave u Dunav, a društvo mu povremeno pravi klen. Slično je i na Drini gde slabo radi mladica (ili samo na sitna), ali se zato lovio skobalj na terenima od brane Perućac ka Bajinoj Bašti, ali i u okolini Užica. I na Limu radi skobalj, uzima hleb, a bilo je i klena na crva i glistu.
Na Tamišu je sve bolje. Tako se kod Tomaševca, Sakula i Barande lovi bela riba, sitna babuška i poneki šarančić, dok su, nizvodno, kod Sefkerina, Jabuke i Pančeva, na sitnog kedera i glistu, lovljeni krupni cverglani i banderi, dok je na kukuruz šećerac i kuvano žito lovljena deverika. Na ovim terenima se nije javljao smuđ, a niko se ne hvali ni ulovom šarana.
I na kanalima Pančevačkog se peca, ali osim bele ribe, po neke sitnije štuke i sitnog cverglana slabo ko mogao pohvaliti solidnim ulovom. Jedino je na Kišvari i na kanalima u blizini Vrboskog lovljena po neka babuška i krupnija bodorka, a kao mamac korišćena je hlebna ruža, crvić ili glista.