Prošla godina bila najteža za novinarstvo u Srbiji od 2000, a 2026. bi mogla biti još gora: Generator nasilja je vlast

Prema izveštaju ANEM-a u tužilaštvima je samo do kraja novembra formirano 117 predmeta, što je za 112 odsto više nego u 2024. godini. Donete su samo dve osuđujuće presude. U 50 slučajeva i dalje se čekaju obaveštenja policije kako bi tužilaštva mogla dalje da postupaju.

Sagovornici Danasa smatraju da je za ovako poražavajuće podakte, kada je bezbednost novinara u pitanju odgovorna vlast, koja svojom retorikom, targetiranjem novinara ali i zlouportrebom institucija pravi atmosferu u društvu u kojoj su novinari postali legitimne mete.

Matić: Situacija će biti još gora

Predsednik ANEM-a Veran Matić za Danas kaže da je 2025. godina najteža za novinarstvo u Srbiji u proteklih dvadeset pet godina i dodaje da je važno ‘podvlačenje crte’ da bismo mogli da procenimo šta nas čeka u 2026. godini i u budućnosti.

„Represija prema novinarima i medijima neće prestati niti ostati na istom nivou. Stanje će se pogoršati. Puno smo pažnje obraćali na fizičko nasilje i pretnje i toga će biti sve više, ali intenzitet vodi ka težim ugrožavanjima života novinara. I zbog toga je važna solidarnost i zajedništvo koje smo u prethodnoj godini imali više nego ranije. Ali potrebno je i da se dobro opremimo i pripremimo i sami, da dodatno animiramo međunarodne organizacije, posebno one koje mogu efikasnije i brže da pomognu“, kaže Matić.

On navodi da se zapostavlja velika aktivnost BIA, ne samo u špijuniranju novinara i redakcija, već i svih drugačije mislećih kao i da postoji velika penetracija ruskih obaveštajnih službi, koje zajedno rade sa našima, po narudžbini, ali i za svoje interese.

„Velike pritiske trpeće mediji Junajted grupe, sa pokušajima promene kadrovske strukture i uređivačke politike. To je najveća nezavisna medijska grupacija i moramo učiniti sve što je moguće da nastavi kao i do sada. Koliko god da će eventualne promene izazvati bes i revolt, u svakom slučaju naneće se šteta pokretima za promene i delovanju demokratske opozicije. Moramo omasoviti novinarsku profesiju, štititi mlade novinarke i novinare koji su se afirmisali u 2025. i pomoći da se osnuju novi mediji sa novom energijom, veštinama i znanjem. Da se svi potencijali umreže tako da čine novu medijsku snagu za objektivno i kritičko informisanje“, ukazuje on.

Matić dodaje da novinari i mediji moraju graditi solidarnost sa advokatima, tužiocima, sudijama, organizacijama civilnog društva, neformalnim pokretima i inicijativama.

„Slobode su ugrožene na svakom nivou, ne samo sloboda govora i informisanja. Socijalna i zdravstvena slika nacije je veoma loša i važno je da to bude fokus medijske pažnje. I, naravno, korupcija koja je ovladala institucijama celim društvom. Postala je način života i svaka demontaža, razotkrivanje i raskrinkavanje je važno za pretvaranje agregirane energije nezadovoljstva u energiju za promene. Sve teže prilike za novinare i medije, paradoksalno, ali su i šansa da se novinari i mediji vrate korenima i smislu postojanja, a to je da budu čuvari javnog interesa građana. Probuđena nada mora se negovati i unapređivati dodatnim angažmanom svakog od nas“, kaže Veran Matić.

Lalić Hegediš: Posledica siledžijske politike SNS-a

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš za Danas kaže da rekordan broj pretnji i napada pokazuje da je nasilje nad novinarima u Srbiji postalo sistemska pojava, a ne incident.

„Kada imate stotine prijavljenih slučajeva i gotovo nikakve sudske ishode, to znači samo jedno: država je odlučila da ne štiti novinare, već ih je progasila „štetočinama'“, kaže Lalić Hegediš.

Ona smatra da je generator ove eskalacije vlast – direktno, kontinuirano i s punom svešću.

„Godinama se novinari javno targetiraju, proglašavaju neprijateljima, stranim plaćenicima i legitimnim metama. Ta retorika dolazi sa samog vrha i potom se preliva u tabloide, na društvene mreže i na ulicu. Nasilje u Srbiji ne nastaje više spontano – ono se proizvodi i neguje. A vlast koja proizvodi mržnju prema novinarima snosi direktnu političku i moralnu krivicu za svaku pretnju i svaki udarac“, ukazuje naša sagovornica.

Lalić Hegediš kaže da  institucije u svemu tome aktivno učestvuju, uglavnom svojim nečinjenjem i nepostupanjem.

„Policija uglavnom ne reaguje ili sama učestvuje u napadima, tužilaštva odugovlače, sudovi ćute. Nekažnjivost nije nikakav propust sistema, jer su zakoni vrlo jasni, već je svojevrsna poruka da su novinari nezaštićena, slobodna meta, a da su napadači bezbedni.
Ovo odavno više nije pitanje medijskih sloboda, ovo su samo direktne posledice siledžijske politike SNS-a.

Đurić (NUNS): Vlast, njene organizacije i deo građana se utrkuju ko će grublje napasti

Rade Đurić iz NUNS-a smatra da je razlog eskalacije nasilja nad novinarima potpuni kolaps krivično-pravnog sistema, odnosno nadležnih institucija koje ga primenjuju.

„Pre svega, ogromno razočaranje je policija, ali smo to nekako i predvideli, s obzirom na selektivan pristup i brojne slučajeve odbijanja postupanja. Tužioci koji bi uradili svoj deo posla često su gotovo blokirani namernim nepostupanjem policije, koja je očigledno pod najvećim uticajem predstavnika vlasti. I taj uticaj se iz nedelje u nedelju povećava“, kaže Đurić za Danas.

On dodaje da samo dve osuđujuće presude u prethodnoj godini i brojna nepostupanja nadležnih, slučajevi bez dokaza, nemaju odvraćajući efekat po počinioce.

„Danas gotovo da je trend kod predstavnika izvršne vlasti i njihovih organizovanih grupa i dela građana da se utrkuju ko će grublje napasti ili zapretiti novinarima. To je i pokazatelj da nema tolerancije i popusta prema kritikama postupaka vlasti i da će svaki novinar biti kažnjen napadom ili pretnjom. Nažalost, institucije su zarobljene i toliko okupirane kriminalom i korupcijom da će se nagraditi svako ko napadne istraživačke i nezavisne novinare i medije. I sve to će se povećati u 2026. godini, jer vlast gotovo da živi na tom nasilnom narativu i kulturi nasilja“, navodi kaže Đurić.