Božić po julijanskom kalendaru: Praznik novog života, mira i porodičnih vrednosti

Božić – simbolika i običaji

Proslava Božića traje tri dana: prvi je posvećen Hristovom rođenju, drugi dan se obeležava kao Sabor Presvete Bogorodice, a treći je posvećen arhiđakonu Stefanu.

Ujutru na Božić, pre svitanja, u pravoslavnim hramovima zvone zvona, pucaju se prangije i puške kako bi se najavio početak praznika. Porodice odlaze na jutarnju božićnu liturgiju obučene u svečana odela, a nakon službe često se prvo uzima nafora – parče sira i gutljaj vina. Ljudi se tada pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a odgovara se „Vaistinu se rodi“.

Veruje se da je Božić vreme pomirenja pa se tradicionalno očekuje da se ljudi koji su tokom godine bili u svađi, tog dana izmirе i oproste jedni drugima.

Na sam dan Božića obično se ne ide u goste, jer se praznik provodi u krugu porodice, ali postoji jedan izuzetak. U pitanju je položajnik, odnosno osoba koja simbolično prva ulazi u kuću na Božić. To je osoba za koju se smatra da donosi sreću, napredak i radost u dom. Domaćica ga dočekuje i daruje prigodnim poklonom, a njegova uloga podseća na Mudrace koji su došli da se poklone Hristu.

Za pripremu Božića prethodi četrdesetodnevni post, koji je manje strog u odnosu na uskršnji post. Božić se uvek obeležava mrsno, uglavnom uz pečenje, razne slane i slatke đakonije i obaveznu česnicu.

Božić slavi zajedništvo, mir i blagostanje, a svaka tradicija – od položajnika do lomljenja česnice – ima duboko simboličko značenje i povezuje porodicu sa verom i običajima prethodnih generacija. Srećan praznik!