Bivšem generalnom direktoru Industrije ulja Dijamant Savi Kneževiću juče je pred Većem Okružnog suda u Zrenjaninu, kojim je predsedavao Peter Kiš, izrečena uslovna zatvorska kazna od godinu dana, s rokom proveravanja od tri godine, zbog zloupotrebe službenog položaja.
Svi ostali navodi iz optužnice Okružnog javnog tužilaštva odbačeni su zbog zastarelosti.
Bivšem generalnom direktoru Industrije ulja Dijamant Savi Kneževiću juče je pred Većem Okružnog suda u Zrenjaninu, kojim je predsedavao Peter Kiš, izrečena uslovna zatvorska kazna od godinu dana, s rokom proveravanja od tri godine, zbog zloupotrebe službenog položaja.
Svi ostali navodi iz optužnice Okružnog javnog tužilaštva odbačeni su zbog zastarelosti. Povodom slučaja u sudnici i van nje protestovali su penzoneri Dijamanta, nazvavši presudu brukom. Drugooptuženi Đuro Kesić, direktor Dijamant banke, takođe je uslovno osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja. Njemu je izrečena kazna od osam meseci, uslovno tri godine.
Sudija Kiš je obrazložio da su svi navodi u ovom delu optužnice dokazani i da je pretnja kaznom dovoljna krivična sankcija, uzimajući u obzir i životno doba okrivljenih, naročito Kneževića. Prvostepenom presudom Knežević i Kesić su proglašeni krivim zato što su svojim odlukama oštetili Dijamant banku za 1.251.995 dinara, a istovremeno u tom iznosu pribavili materijalnu korist Centro banci. Po izricanju presude, Kiš je novinarima rekao da je za ovo krivično delo predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.
– S obzirom na to da ni Knežević ni Kesić ranije nisu bili osuđivani, izrečena im je uslovna osuda. Skoro niko u takvim slučajevima nije osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora, naglasio je predsedavajući sudskom veću.
Optužnica je Kneževića teretila za još nekoliko krivičnih dela, ali je prvostepenom presudom oslobođen svake odgovornosti za njih. Bivši generalni direktor najveće uljare na Balkanu okrivljen je da je koristeći svoj službeni položaj 1993. godine upisao na svoje ime 20.336 akcija. Sve akcije Knežević je tada uredno platio. Posle obavljene revalorizacije ponovo ih je otkupio.
Tada je i podigao kredit da bi otplatio akcije i upravo taj iznos mu je računat kao ekstraprofit na koji je trebalo da plati porez. Poreska uprava je stoga bila u obavezi da utvrdi da li je Knežević bio dužan da plati porez na ekstraprofit, međutim ona to nije učinila. Tek kasnije je ustanovljeno da optuženi zvanično i nije ekstraprofiter, zbog čega je taj deo optužnice „pao u vodu“.
Ovaj slučaj izazvao je veliko interesovanje javnosti. Prema navodima optužnice, Knežević je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, „pozvao 27 deoničara ili njihove naslednike i zahtevao da potpšu blanko poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali sa daleko većim brojem akcija od stvarnog“. Na toj listi bilo je, po optužnici, i desetak penzionisanih radnika uljare, kao i osam pokojnika.
Nekoliko preostalih krivičnih dela, između ostalog i falsifikovanje isprava, zastarelo je, s obzirom na to da je u pojedinim slučajevima prijava podneta i deset godina od trenutka kada ih je Knežević, navodno, počinio. Drugi slučajevi, pak, zastareli su u toku samog sudskog porocesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
