Foto: EPA/ANDREJ CUKICStudentski pokret postoji već deset meseci, od početka prvih blokada fakulteta. Tokom poslednjih deset meseci održano je više akcija i masovnih protesta, zbog čega sociolozi smatraju da je studentski pokret mobilisao veliki broj kako mladih ljudi tako i građana u društveno-politička dešavanja i aktivizam.
Profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu Dalibor Petrović objašnjava da su pre protesta mladi bili nezainteresovani, ne samo za bavljenje politikom, već i za učešće na izborima, uz visoku stopu apstinencije.
„Njihovo masovno uključivanje u blokade i proteste bilo je iznenađenje. Nema dileme da je njihova zainteresovanost za politiku naglo porasla i da su protesti poslužili kao vrsta političke edukacije – podigli su osnovna znanja o savremenoj politici, demokratiji i političkom sistemu“, ukazuje Petrović.
Ipak, kaže da je nepoznato koliko će taj efekat trajati, bez obzira što je zainteresovanost za sada velika.
„Ostaje pitanje da li će ona biti dugoročna ili privremena. Politička kriza u Srbiji još uvek nije razrešena, ne očekujem da će se mladi brzo povući. Njihovo angažovanje bi već oslabilo sa povratkom na nastavu, ali to se nije dogodilo. Efekat aktivacije će ostati visok, a u zavisnosti od pozitivnog ili negativnog ishoda krize vremenom će se njihova energija smanjivati i svesti na prosečan nivo“, ocenjuje Petrović.
Sociolog Aleksej Kišjuhas smatra da se aktivizam mladih povećavao.
„Vodio sam razgovore sa određenim brojem studenata tokom privatnog istraživanja zajedno sa kolegama. Rezultati su pokazali da su ljudi bez prethodnog aktivističkog iskustva spremno počeli da učestvuju u samom studentskom pokretu“, objašnjava Kišjuhas.
Smatra da su grupe poput SviĆe ili STAV iz Novog Sada bile važne kao pokretači čitave „gužve“.
„Studentski pokret nije vezan za konkretnu organizaciju, što ga čini mnogo masovnijim, ali i organizaciono problematičnijim. Videćemo u narednim mesecima kako će se artikulisati ta vrsta političke ideje. Potrebna je organizacija i to su dobro razumeli ljudi iz SviĆe i Stava, sve će to doći i do samog difuznog studentskog pokreta danas“, ukazuje Kišjuhas.
Podsećamo, 1. novembra 2024. godine pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad, na licu mesta je 14 osoba izgubilo svoje živote, narednih meseci se broj žrtava povećao na 16.
Novosadska opozicija je 5. novembra organizovala protest u ovom gradu, tokom kojeg je uhapšeno nekoliko studenata. 22. novembra ispred FDU-a, tokom održavanja pomena žrtvama pada nadstrešnice, napadnuti su studenti, nakon čega su usledile blokade fakulteta.
Studenti su izašli sa četiri zahteva: objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja železničke stanice u Novom Sadu; potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih; odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka; povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
