Protesti protiv ćirilice stavljaju Hrvatsku pod sumnju

Predsednik jednog entiteta u Bosni i Hercegovini ima jasnu nacionalističku političku agendu koja je nekompatibilna sa integracijom regiona u EU i političkom stabilnošću. Beograd snosi svoju odgovornost za održavanje specijalnog odnosa sa Republikom Srpskom na štetu funkcionalnosti BiH kao države. To je omogućilo Dodiku da koristeći velike reči skreće pažnju javnog mnjenja sa ekonomskih problema sa kojima se suočava RS i cela BiH – kaže u razgovoru za Danas Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan.

Kako dodaje, Republika Srpska je entitet u okviru BiH po dejtonskom ustavu, samo u okviru BiH i tu nema nikakve dileme.

– Van BiH entitet RS ne može da postoji. Nikolić kao izabrani predsednik mora da uvaži da je u interesu Srbije jaka, prosperitetna i ekonomski razvijena BiH, koja napreduje u evropskim integracijama. Dok god je okovana u dejtonsku strukturu, BiH neće napredovati, a time ni srpski narod u BiH. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju budućnost u EU, ali samo u sadašnjim granicama – ukazuje Kacin.

Da li zemlje Zapadnog Balkana treba zajedno da uđu u Evropsku uniju ili pristup Brisela treba da bude individualan?

– Svaka zemlja treba da uđe u EU kada bude potpuno spremna da preuzme obaveze koje proističu iz članstva i kada njena ekonomija bude dovoljno pripremljena da podnese konkurenciju zajedničkog tržišta. Težak i dug put ka EU zapravo znači kvalitetno sprovođenje sistemskih reformi, njihovu doslednu primenu i uspešnu tranziciju. To je u najboljem interesu svih građana i ekonomskog razvoja zemlje koje teži članstvu u EU. U tom smislu, individualan pristup ulasku u EU je nezamenljiv podsticaj za unutrašnje reforme zemlje.

Šta mislite o predsedničkim izborima u Crnoj Gori?

– Potrebno je sačekati da Državna izborna komisija da konačne rezultate kroz nekoliko dana, jer treba stišati uzavrele političke strasti koje se uvek javljaju nakon izbora dobijenih sa tako malom razlikom. Vujanović, ako njegova pobeda bude definitivno potvrđena, treba da uvaži gotovo polovinu biračkog tela koje je izašlo na izbore i dalo poverenje kandidatu opozicije i pokuša da odgovori na njihove zahteve u okviru svojih nadležnosti. Što se tiče same kampanje, vidim da postoji širok prostor za unapređenje medijske scene. Postoji veliki nedostatak kritičkih i analitičkih tekstova u crnogorskim medijima što već predstavlja izazov u pregovorima o članstvu.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Crne Gore?

– Odnosi su svakako u uzlaznoj putanji. Susret crnogorskog ministra pravde Duška Markovića i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića govori o konkretnoj i uspešnoj saradnji i o izgledima da se ona produbi u domenu borbe protiv organizovanog kriminala. Kao jedina zemlja Zapadnog Balkana koja trenutno pregovara o članstvu u EU, Crna Gora je lider Zapadnog Balkana u evropskim integracijama. Srbija je i dalje na korak od otvaranja pregovora uprkos neuspehu da se u osmom krugu dijaloga postigne dogovor o severu Kosova.

U Zagrebu, ali i širom Hrvatske, održani su skupovi protiv ćirilice u Vukovaru. Može li to da podigne tenzije između Srbije i Hrvatske?

– Protesti su nepotrebno ostavili vrlo negativan utisak o spremnosti Hrvatske na punu zaštitu srpske manjine i time doveli u pitanje i održivost vladavine prava na celoj teritoriji Hrvatske. Smatram da celokupna politička elita Hrvatske, a naročito desne političke partije, imaju odgovornost da pozovu sugrađane na toleranciju i puno poštovanje manjinskih prava, uključujući i pravo na upotrebu pisma. To su osnovne evropske vrednosti koje čine i centralni deo kopenhaških kriterijuma. Pravo na pismo je ugrađeno i u Pristupni ugovor i Ustav Hrvatske. Hrvatska ne sme sebi da dozvoli da uđe u EU pod velom sumnje. S druge strane, treba priznati da su demonstracije protekle mirno i da broj demonstranata nije bio velik. Čini mi se da su i reakcije visokih državnih zvaničnika Srbije bile odmerene.

Kako generalno gledate na saradnju dve zemlje?

– Odnosi Srbije i Hrvatske nisu na zavidnom nivou i mogu i moraju biti daleko bolji. Ulazak Hrvatske u EU treba da predstavlja veliki podsticaj liderima Srbije da naprave odlučujuće korake u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom kako bi što pre bili otvoreni pregovori o članstvu. Susret predsednika Josipovića i Nikolića bi svakako doprineo boljoj atmosferi i relaksaciji odnosa.

REKOM od presudnog značaja

– Pomirenje među državama bivše Jugoslavije i dalje treba da bude na vrhu agende regionalnih odnosa. Inicijative civilnog društva, kao što je REKOM, od presudnog su značaja naročito nakon poslednjih presuda Haškog tribunala. Očekujem da će REKOM biti potpuno konstituisan pošto predsednici Slovenije i Srbije i predsedništvo BiH imenuju svoje predstavnike u ovom telu. Smatram da iako je bila pošteđena najgorih sukoba, i Slovenija mora da da doprinos regionalnom pomirenju i istini o kršenju ljudskih prava tokom 1990-ih.