Foto: Kristina Bondzulic Otvorena izložba “40 godina IFDT – istorija jedne kontrainstitucije” posvećena godišnjici osnivanja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koja predstavlja važnu retrospektivu društvenih, intelektualnih, političkih i kukturnih zbivanja u Jugoslaviji u poslednjih pola veka.
Izložba se osvrće na pitanja – Ko su bili profesori Univerziteta koji su bili prva opozicija Titovom režimu i koje je on označio kao državne neprijatelje i strane agente? Kako su naučnici provodili godišnje odmore u zatvoru? Kako je izgledala ustanova u kojoj su radile vođe najvećih, a opet različitih opozicionih partija u Srbiji početkom devedesetih?
Dragoljub Mićunović, preostali od osam osnivača Instituta slikovito je dočarao zbivanja nakon studentskih demonstracija u junu 1968. godine.
“U Institut se došlo po kazni. Grupa profesora je označena krivcima za studentsku pobunu i morali su biti odstranjeni”, kazao je Mićunović i zahvalio Filozofskom fakultetu koji ih je podržavao i branio punih šest godina.
Otkrio je da su u sred noći nadležni upali da ih vode kao razbojnici, te da ni jedan profesor nije dobio rešenje za prekid rada.
“Represija je uvek selektivna i umerena. Ona služi da kazni nekoliko a da uplaši mnoge”, objasnio je čin primenjen nad profesorima i podsetio da niko zbog političkih ili verskih ubeđenja nije smeo ostati bez posla.
Mićunović je kazao da su verovali da će nakon Tita doći bolji sistem, međutim, “posle Tita došao je Tito”.
Pored izložbe, održana je i panel diskusija “Od Praxisa do prakse angažovanosti: mogu li intelektualci menjati društvo?”.
Naime, časopis “Praxis” bio je oličenje filozofske kritičke rasprave, a godine procvata časopisa poklapale su se sa uzdizanjem levice u Jugoslaviji.
Rajko Grlić, reditelj i profesor na Univerzitetu u Hjustonu, zbog političke atmosfere na ovim prostorima mišljenja je da časopis kao što je ovaj sada ne bi bilo moguće izdavati.
“Imao sam sreću da sam rastao uz “Praxis”, ali kada sam završio studije zabranili su ga. Autori su pokušavali podići mulj koji se nataložio i koji je režim zloupotrebljavao”, kazao je on i dodao da nije tačno je prekinuto izdavanje časopisa zbog nedostatka finansijskih sredstava, kako to piše na Vikipediji. On kaže da su morali potpisati da prekidaju da ga pišu.
Takođe, naglasio je da danas, pod ovim političkim okolnostima, “Praxis” ne bi dobio sredstva ni za jedno izdanje.
I Snježana Prijić Samaržija, rektorka sveučilišta u Rijeci, začuđena je činjenicom da su glasovi intelektualaca danas maltene nečujni.
“Ne mogu se odupreti činjenici da živimo u kulturi banalizovanja stručnosti, i pitam se koje su to okolnosti, koji je to momenat koji bi okupio intelektualce kao što su se skupili praxisovci”, kazala je Prijić Samaržija, promišljajući da li postoji strah istupanja intelektualaca ili nedostatak institucije koja će biti neka vrsta nadkriljujućeg kišobrana intelektualcima.
Svoje iskustvo podelio je i Ivan Vejvoda, predsednik Upravnog odbora IFDT.
“Prisustvovao sam 75’ kada su profesori izbacivani sa katedre. Zagorka Golubović se ponudila da nam pomogne i zamolila Dragoslava Srejovića da nas preuzme i da uz nas stoji u borbi”, priseća se Vejvoda.
On je kazao da ga rat u Ukrajini podseća na invaziju Sovjetskog Saveza na Mađarsku 1956. godine i sugerisao da bez slobode misli i slobode govora sloboda ni ne postoji.
Godišnjica Instituta je namenski pomerena za 8. mart kako zbog Dana žena, tako zbog rođendana Zagorke Golubović.
Ovom prilikom dodeljena je i nagrada “Zagorka Golubović” Lari Končar koja je pisala o sezonskim radnicama.
Izložba će biti otvorena do kraja marta u foajeu bioskopa Kulturnog centra Beograd.
Vrhunac društvenog uticaja filozofske grupe okupljene oko Korčulanske letnje škole i časopisa Praxis bile su studentske demonstracije u junu 1968. u više jugoslovenskih univerzitetskih centara. Najdramatičnija zbivanja odigrala su se u Beogradu uz aktivno učešće profesora Filozofskog fakulteta okupljenih oko Praxisa. Zagorka Golubović, Mihailo Marković, Dragoljub Mićunović, Nebojša Popov, Svetozar Stojanović, Ljubomir Tadić, Miladin Životić i Trivo Inđić prognani su iz nastave glasanjem Skupštine Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
