Prva istopolna venčanja u oktobru

Prva istopolna venčanja, ocenjuje Zagreb Pride, a prenosi hrvatski Jutarnji list, moći će da se sklope u oktobru, s obzirom na to da će Zakon, kako je najavljeno, stupiti na snagu najkasnije 1. septembra. Istopolni parovi sklapaće životno partnerstvo na javan i svečan način, pred matičarem, čime će Hrvatska i na simbolični način obe zajednice – brak i životno partnerstvo – tretirati jednako, ističe Zagreb Pride.

Brak, a od sada i životno partnerstvo u Hrvatskoj štite Ustav, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Ustavni sud. „To dugo čekano zakonsko priznanje naših obitelji jasno poručuje da su sve obitelji jednake, da sve obitelji zaslužuju živjeti sigurno i sretno te da je ljudsko dostojanstvo neotuđivo, neovisno o nečijoj spolnoj orijentaciji ili rodnom identitetu“, kaže se u saopštenju Zagreb Pride-a. Možda ne predviđa usvajanje dece, ali Zakon uvažava činjenicu da postoje istopolne zajednice sa decom, pa je predviđena mogućnost sticanja prava brige životnog partnera nad detetom drugog životnog partnera. Takvu odluku donosiće sud.

Hrvatski sabor je u utorak sa 89 glasova za i 16 protiv doneo ovaj Zakon. Vlada, a potom i parlamentarna većina, odbili su zahtev HDZ-a da se zakon uputi u treće čitanje, podseća Jutarnji list. Odbačeni su i amandmani kojima je HDZ tražio pravo na poziv na savest matičara, kao i da se izbrišu odredbe o položaju dece u takvim zajednicama. Vlada i parlamentarna većina odbili su i zajednički amandman kojim su Igor Kolman (HNS), Šime Lučin (SDP) i laburista Branko Vukšić, zatražili da se istopolnim partnerima omogući jednako pravo na usvajanje dece kao i bračnim partnerima.

U decembru prošle godine u Hrvatskoj je održan referendum na kojem je većina birača odlučila da se u Ustav unese definicija braka kao zajednica muškarca i žene. Referendum je bio raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa „U ime obitelji“, i to uz podršku Katoličke crkve i desno orijentisanih stranaka.

Udruženje „U ime obitelji“, saopštilo je da je „duboko razočarano“ donošenjem Zakona, ocenjujući da predstavlja „apsolutno izigravanje volje birača iskazane na prvom ustavotvornom narodnom referendumu“ prošle godine, te stvara „veliko nepoverenje građana u pravnu državu i vladavinu prava“. Kako prenosi Jutarnji list, iako su organizacije za zaštitu ljudskih prava i gej udruženja pozdravile donošenje Zakona, ukazala su i na to da se i dalje prepoznaje diskriminacija, jer nisu u potpunosti izjednačeni homoseksualni i heteroseksualni parovi. U Hrvatskoj se od 2003. istopolnim zajednicama priznavao status „neregistrovane kohabitacije“.

Na pitanje Danasa da li i u Srbiji možemo da očekujemo usvajanje sličnog zakona kao Zakona o životnim partnerstvima istopolnih parova u Hrvatskoj, Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, za Danas odgovara potvrdno. Kako podseća, Vlada Srbije je usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije, a radi se i na Akcionom planu za njenu primenu.

„Postoji više mera koje Akcioni plan predviđa u pogledu položaja LGBT populacije, ali su dve osnovne – donošenje zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u Srbiji i zakona o rodnom identitetu. Oba modela su već napisana i mogu se naći na sajtu Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava i Gejtena. Naglašavam da to nije pokušaj da se državi nešto nametne, već da joj se olakša posao“, ukazuje Mrševićeva.

„Nešto bolji uslovi“ za manjinu

Hrvatski ministar uprave Arsen Bauk ranije je objasnio da se Zakonom uvodi institucija životnog partnerstva kao forma zajedničkog života istopolnih osoba, dok institucija braka i dalje ostaje ograničena na heteroseksualne osobe. „Radi se o zakonu koji će manjini doneti nešto bolje životne uslove, a većini ništa lošije“, dodao je Bauk.