Foto: Senad ŽupljaninNije mala stvar to što u Srbiji 9.000 sadašnjih prvaka još nije primilo ili je delimično zaštićeno MMR vakcinom, protiv malih boginja, zaušaka i rubele. Da stvar bude još gora u pitanju je obavezna vakcina iz kalendara imunizacije, čija se prva doza daje deci već sa navršenih 12 meseci, a druga pred polazak u školu. Pa kako ih onda mi to pripremamo za kolektive?
Iako lekari apeluju na roditelje da vakcinišu decu, upozoravajući da bolesti od kojih MMR štiti i dalje nisu iskorenjene, da se epidemije istih dešavaju, da mogu da imaju i teže posledice poput upale pluća i upale mozga pa i smrtne ishode, pad u obuhvatu vakcinacije je iz godine u godinu evidentan.
Prema nekim podacima, u poslednjih trinaest godina samo jednom je u Beogradu postignut kolektivni imunitet, 2018. Tada je vakcinisano 98 odsto dece, a od tada je brojka u padu. Prošle godine u beogradskim vrtićima zabeležene su i zauške, te su lekari upozoravali na vakcinaciju. U aprilu ove godine Batut je pozvao roditelje za dopunsku imunizaciju propuštenih godišta, i ta akcija odnosila se na decu rođenu od 2019. do 2023. godine. Sprovodi se u deset domova zdravlja u Srbiji.
Džabe što kažu da su vakcine u domovima zdravlja bezbedne i efikasne kad ćete i dalje u svom okruženju sigurno čuti poneku mamu koja je u nedoimici da li beba da joj primi MMR, jer je čula ili pročitala na internetu da “ne daj Bože može da dobije autizam”. I tako, bez dokaza i argumenata, ali u strahu su velike oči.
Treba li da nas zabrine to što smo samo prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, imali 884 slučaja morbila, a 97,6 odsto obolele dece nije bilo vakcinisano. Da li je potrebno da se dese kobni slučajevi da bi onda shvatili da treba da učinimo sve da zaštitimo decu, ako zaštita već postoji?
Mnogi bi rekli to je sve zbog antivaksera i toga što svako, iz nekog interesa, može danas da piše šta hoće, ali da li je taj Gugl postao bolji doktor od doktora ili nam je samo jednostavnije i brže da do njega dođemo. Oni vremešni, kažu, pamte da se nekada znalo kada se dete vodi na vakcinu i to je to.
Možda nam samo treba malo više razumevanja i poverenja, brižnosti i edukacije: da lekar bude oslonac u očuvanju našeg i zdravlja naše dece, da se veruje u njegovo znanje i stručnost, a ne da se pitamo da li je tu po partijskoj liniji ili ne. Ovo je vreme kada je roditeljima itekako potrebna podrška, pa i oko MMR-a.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
