Prvi predsedavajući u parlamentu Borka Vučić ili Velimir Simonović

Prvom konstitutivnom sednicom Narodne skupštine predsedavaće Borka Vučić (SPS), Velimir Simonović (DSS) ili Dragoljub Mićunović (DS).
Naime, prema Poslovniku rada Skupštine prvom sednicom, do izbora predsednika, predsedava najstariji poslanik. Na ovoj sednici se konstatuje izveštaj Republičke izborne komisije o izborima, i verifikuju se mandati poslanika. Najstarijem poslaniku u vođenju sednice pomagaće i po najmlađi poslanik iz četiri najveće stranke koju su ušle u Parlament.
Sama kandidatura za poslanika, iako su visoko rangirani na stranačkim listama, ne znači ujedno i njihov ulazak u parlament. Kandidati su najčešće i ličnosti sa velikim autoritetom čije samo pojavljivanje na listama označava njihovu podršku stranci, ali ne uvek i spremnost da učestvuju u skupštinskom radu.
Najstariji kandidat za poslanika je kandidat Unije Roma Aleksandar Mošić, koji je rođen 1919. Kako prema anketama njegova izborna lista gotovo da nema šanse da uđe u parlament, najbliži predsedavanju je kandidat SPS – Borka Vučić (1926) Prema istraživanjima javnog mnjenja ova stranka je zasad ispod cenzusa i predstoji joj žestoka borba za poslnička mesta, pa je samim tim njeno eventualno predsedavanje pod znakom pitanja.

Unija Roma ima i najmlađeg kandidata

Pored najstarijeg kandidata za poslanika Unija Roma je, pored kandidata G 17 Plus, dala i najmlađeg – Zorana Durmiševića (1988). Zanimljivo je da iako je u proseku najstarija koalicija PUPS – SDP ima i više omladinaca od pojedinih stranaka – troje. Njen najstariji kandidat je i nosilac liste Jovan Krkobabić (1930).

Od stranaka koje „sigurno“ ulaze u parlament najstariji je kandidat za poslanika DSS Velimir Simonović, rođen 1928. Najstariji kandidat za poslanika DS je njen bivši predsednik Dragoljub Mićunović (1930) Zanimljivo je da radikali, koji su dosad gotovo uvek imali predsedavajućeg

prvog skupštinskog saziva, „okrenuli list“ i podmladili listu. Njihov najstariji kandidat za poslanika je pisac Brana Crnčević (1933).
Za DSS može se reći da, osim što ima možda najozbiljnijeg kandidata za predsedavajućeg parlamenta, ima jednu od najstarijih lista, jer su samo dva kandidata te stranke rođeni posle 1980. – Lana Ilijev (1981) i Nemanja Ristić (1980). Zanimljivo je i da DS, uz koju su se proteklih godina vezivali mladi, sada ima samo petoro mlađih od 27 godina. Najmlađi su Dragoslava Jović (1983) i Konstantin Samofolov (1982).
Ako je verovati predizbornim spotovima, ali i listi kandidata za poslanike, SRS se sve više okreće mlađoj populaciji. Naime, u odnosu na ranije liste, ima više mladih – sedmoro. Najmlađi su Jelena Pavićević (1986) i Tijana Urošević (1984).
S obzirom da je politika LDP, pre svega, okrenuta mlađim biračima, nije iznenađenje da ova stranka i nudi najviše mladih kandidata za poslanike. Naime, njih 23 je mlađe od 27 godina. Najstariji kandidat ove koalicije je dramaturg Filip David (1940). Najmlađi su Nađa Higl (1987) i Marko Živković (1986).
G17 Plus je u skladu sa svojim imenom na listu stavila sedamnaestoro mlađih od 27 godina, od kojih je najmlađa Ivana Mićić, rođena 1988. Najstariji kandidat te stranke je magistar telekomunikacija Milka Silajev (1941). Za razliku od prethodnih godina za SPS se ne može reći da ih podržavaju samo penzioneri. Na njihovoj listi kandidata za poslanike nalazi sedmoro omladinaca od kojih je najmlađa Nada Kovačević (1987).
„Podmlađivanje“ je primetno i na listi SPO, na kojoj se nalazi 15 omladinaca. Najmlađa je Sanela Golubović (1985) a najstariji kandidat je ekonomista iz Kruševca Ljubiša Selić (1940).