Visoka tehnička škola iz Subotice uključena je u izuzetan evropski istraživački projekat o funkcijama mozga, koji je okupio nekoliko stotina naučnih radnika iz cele Evrope – Finske, Švedske, Engleske, Nemačke, Francuske, Portugalije, Austrije, Mađarske. Reč je o istraživanju mogućnosti da se moždani impulsi preko algoritma prenesu u specijalne elektronske uređaje, odnosno robote, koji bi bili u stanju da ponove dato ponašanje, i da funkcionišu na osnovu tih algoritama nastalih nakon čitanja moždanih impulsa.
Visoka tehnička škola iz Subotice uključena je u izuzetan evropski istraživački projekat o funkcijama mozga, koji je okupio nekoliko stotina naučnih radnika iz cele Evrope – Finske, Švedske, Engleske, Nemačke, Francuske, Portugalije, Austrije, Mađarske. Reč je o istraživanju mogućnosti da se moždani impulsi preko algoritma prenesu u specijalne elektronske uređaje, odnosno robote, koji bi bili u stanju da ponove dato ponašanje, i da funkcionišu na osnovu tih algoritama nastalih nakon čitanja moždanih impulsa. Takva „implementacija“ moždanih implusa u robote otvara mogućnost za stvaranje nove veštačke inteligencije.
Digitalni svet
Dr Peter Odri je i ranije radio na sličnim projektima u kojima nastoji da informacije o funkcionisanju mozga prenese u digitalni svet, a u svoje projekte, kako kaže, uvek uključuje i studente sa Visoke tehničke škole. Trenutno su u Subotici otvorena tri projektna biroa u kojima na izradi vrhunske tehnologije u oblasti automobilizma, medicinske opreme i bankarstva radi pedesetak bivših studenata dr Odrija. Takav način rada je jednostavno iznuđen, pošto prema našem zakonu u visokom školstvu naučnim radom mogu da se bave samo univerzitetski centri, ali ne i visoke škole. Kako Visoka tehnička škola u Subotici nije član univerziteta, bavljenje naučnim eksperimentima i istraživačkim radom u okviru nje nije moguće, iako, kako se ispostavilo, ima i potencijala i znanja.
Ovaj evropski projekat izvodi se na osnovu eksperimenta o ponašanju pacova u lavirintu, a tim Visoke tehničke škole iz Subotice, koji predvodi prof. dr Peter Odri, učestvuje u dve faze projekta – u procesu skidanju signale koje šalje mozak pacova i u finalnoj fazi izrade robota koji reprodukuje pripremljene algoritme izrađene na osnovu dobijenih signala. Robot koji su izradili subotički stručnjaci, praktično je jedinstven u toj oblasti, a neka od priznanja sitgla su sa sajma inovacija u Tajlandu.
– U ovom projektu sve je dosad bilo samo u računarskim simulacionim programima i eksperimentu je nedostajao taj praktičan deo, da sve to bude provereno u praksi. Upravo to omogućuje naš elektronski uređaj – kaže dr Odri.
Subotički tim je u projekat ušao zahvaljujući saradnji s mađarskim naučnicima u Centralnom fizičkom institutu Mađarske (KFKI). Kasnije su postali deo evropske ekipe, što je svakako veliko priznanje za ovu školu i za rad subotičkih stručnjaka. Razvijeni robot, koji je sposoban da reprodukuje kretanje pacova u lavirintu, trebalo bi da bude krucijalni test razvijenog algoritma moždanih funkcija živog bića, odnosno test ispravnosti tih algoritama.
Projekat je finansijski pomogla Mađarska akademija nauka sa tri hiljade evra, a na njemu se radilo dve godine.
Za izradu robota korišćena je vrhunska oprema i tehnologija, a njegov procesor, odnosno mozak – označen kao TMS320C6455 – predstavlja najjači DSP procesor. Pored toga robot ima još deset manjih procesora i 18 motora, opremljen je posebnim akumulatorom, kamerom i sposoban je za bežičnu internet konekciju, tako da se njime može kompjuterski upravljati sa bilo koje udaljenosti. „Generalnu probu“ robot će imati u junu u Budimpešti, što bi trebalo da bude provera kako funkcioniše algoritam mađarskih naučnika i odgovor na pitanje mogu li se moždani impulsi pretvoreni u matematički izraz ponovo pretvoriti u impulse, koji bi robota s „mozgom“ pacova naterao da oponaša kretanje u lavirintu. Ukoliko se to ne dogodi, biće to znak da algoritam nije dobar, te se mora dalje raditi na njemu, navode u mađarskom institutu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
