Putin Treći

Obrazovani i uspešni, Rusi iz srednje klase osvojili su ulice ne bi li ih uvažila prevarama i korupcijom ukaljana hijerarhija Kremlja. Kap koja je prelila čašu jeste očigledno lažiranje decembarskih parlamentarnih izbora, što je pojačalo osećanje građana da ih režim prezire. Rusi su naročito uvređeni Putinovim arogantnim tretiranjem predsedništva kao kancelarije koja može biti „ustupljena“ prijateljima i vraćena u pogodnom trenutku.

Ali, uprkos masovnim protestima u Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim gradovima, vlasti su odbacile zahteve demonstranata za poništenje izbornih rezultata. Postalo je potpuno jasno da će Putin, milom ili silom, provesti još šest godina kao ruski vladar. Šta još jedan Putinov mandat znači za Rusiju?

Bezbedno ograđen od stvarne političke konkurencije, Putin se ne može vratiti u Kremlj kao „predsednik nade“ kako je sebe predstavio 2000. na početku prvog mandata. On više ne liči na Putina „nacionalnog lidera“, koji je u svom drugom mandatu osnažio državu i predvodio ekonomski procvat.

Kakav će biti Putin Treći? Kako će iskoristiti ogromne nadležnosti predsednika u političkom sistemu kojem nedostaje ravnoteža između tri grane vlasti? Putinovi predizborni monolozi i članci navode na zle slutnje: njegova vlast će biti zasnovana na istinskom nerazumevanju strukture savremenih međunarodnih odnosa, tržišta i demokratije i biće rukovođena nekontrolisanim mehanizmima. Pozivi za liberalizaciju postoje uporedo sa etatističkom dogmom, a izveštačeni populizam potiskuje kompleksniji pristup i primenu nepopularnih rešenja.

Činjenica je da Putin nema ništa da ponudi Rusima sem svoje vulgarne, otrcane retorike. On više ne razume probleme sa kojima se suočava Rusija te stoga nema ideju šta je potrebno preduzeti. Niti je iole uznemiren zbog činjenice da njegova loša vladavina predskazuje istu takvu rusku budućnost. Putinov treći mandat će biti carstvo instinkta i apetita umesto vlade razuma i suzdržanosti.

Naravno, Putin će početi svoj novi mandat ozbiljnim rečima o obnovi, razvoju, demokratizaciji i kažnjavanju korupcije. Mogao bi čak pribeći nekim simboličnim gestovima, kao što su lično distanciranje od nepoželjnih političkih i medijskih ličnosti ili pokazivanje blagosti prema onima koje je hapsio jer su mu se protivili. No, sve to imalo bi za cilj čuvanje vlasti umesto reforme.

Problem je što su slobodni i pošteni izbori koji karakterišu razvijeni svet rušilački za rusku državu koju je izgradio Putin – državu zasnovanu na spoju vlade i biznisa.

Čak iako se kod Kremlja iznenada i nekim čudom pojavi volja za promenom, nelegitimnost federalne vlade onemogućiće efikasno kreiranje politike. Umesto primene složenih i transparentnih reformi, vlada neće imati izbora nego da nastavi da zadovoljava i brani sopstvene interese.

Ruski liberali neće dobiti ništa ako se nagode i podrže Putinov treći mandat. Kao i ranije, neće dobili nikakvu stvarnu vlast i svaka mogućnost istinske promene biće minimalna. Vlast će i dalje utišavati javno mnjenje i pojačavati pritisak na opoziciju i civilni sektor.

Rusi moraju istrajati i formulisati niz specifičnih političkih zahteva. Moraju insistirati na stvarnim i dramatičnim promenama umesto kozmetičkih izmena političkog sistema. Glavni cilj sada su slobodni i pošteni izbori koji će konačno voditi ka legitimnoj i odgovornoj vladi. Spisak problema sa kojima se Rusija suočava već je dug, a njihovo rešavanje ne može još dugo biti odlagano. Dok je Putin na vlasti, spisak će se samo produžavati.

Autor je bio premijer Rusije od 2000. do 2004. Sada je lider opozicionog Narodno-demokratskog saveza