Putin za ujedinjenje dveju država

– To je moguće i veoma poželjno – rekao je Putin tokom posete omladinskom kampu na jezeru Seliger odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da Rusija stupi u zajednicu sa Belorusijom. Prema Putinovom mišljenju, taj proces u potpunosti zavisi od volje naroda Belorusije.

Takve izjave predsednika vlade u Moskvi došle su u trenutku kada je Belorusija bori s velikom ekonomskom krizom. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko se našao na udaru kritika dela međunarodne zajednice zbog represivnih mera protiv opozicije koje je primenio posle predsedničkih izbora održanih u decembru 2010, kada su uhapšeni pojedini opozicionari, a protesti brutalno ugušeni. Neki ekonomisti krive Lukašenka da nije uložio dovoljno napora da reformiše zastareli ekonomski model zbog kojeg se Belorusija svrstala u red zemalja sa najvećom stopom javnog deficita u svetu.

Ipak, Putin je izrekao pohvale na račun beloruskog lidera, koji je na državnom kormilu 17 godina i koga su Sjedinjene Američke Države jednom nazvale poslednjim evropskim diktatorom.

– Uprkos problemima koji se pojave s vremena na vreme, poput ekonomije, energetike i razmirica u vezi sa gasom, trebalo bi da odate priznanje liderima Belorusije i Aleksandru Lukašenku, koji je neprestano sledio putanju integracije s Rusijom – kazao je ruski premijer.

Tokom devedesetih godina prošlog veka Lukašenko je slovio za vatrenog zagovornika ideje o ujedinjenju Belorusije i Rusije, a pojedini poznavaoci prilika tvrdili su da on priželjkuje da bude predsednik ujedinjene države, čije sedište bi bilo u Moskvi. Međutim, njegova proruska retorika je izmenjena kada je Putin pre 11 godina postao predsednik Rusije, i Lukašenko je počeo da se predstavlja kao „branitelj običnih Belorusa“. U međuvremenu, Putin je nagovestio da se ne bi protivio zamisli da otcepljena gruzijska pokrajina Južna Osetija postane deo Rusije, ukoliko tu ideju podrži i lokalno stanovništvo. Rusija je priznala Južnu Osetiju kao nezavisnu državu posle oružanih sukoba Moskve i Tbilisija u leto 2008. oko pobunjenih gruzijskih pokrajina.

– Budućnost će zavisiti od naroda Južne Osetije – izjavio je Putin. Ognjen Pribićević, analitičar, ocenjuje za Danas da su Rusi i Belorusi veoma bliski narodi, ali da se između njih često javljaju sukobi takozvanih „malih razlika“, zbog čega treba biti rezervisan kada je reč o mogućnosti ujedinjenja dveju zemalja. Naš sagovornik naglašava da je teško za jednu državu da se odrekne svoje nezavisnosti.

– Imao sam prilike da razgovaram sa Belorusima koji veoma vole Rusiju, ali skeptičan sam prema zamisli o ujedinjenju, naročito imajući u vidu činjenicu da se, uprkos razlikama, odnos Rusa i Belorusa može uporediti sa odnosom Srba i Crnogoraca – tvrdi Pribićević.

Prema mišljenju Dragomira Anđelkovića, analitičara i istoričara, ujedinjenje Rusije i Belorusije je teoretski moguće, budući da je reč o narodima istog korena, ali takav ishod ne treba očekivati u bliskoj budućnosti.

– Reč je o narodu istog korena, i u širem smislu mnogi Belorusi sebe smatraju Rusima. Ruskim vlastima je u interesu objedinjenje takozvanog postsovjetskog prostora, a Lukašenko se posle raspada Sovjetskog Saveza jedno vreme zalagao za stvaranje konfederacije Rusije i Belorusije. Ipak, mislim da Rusija ne bi pristala na ujedinjenje po principu konfederacije , s obzirom na veličinu njene teritorije i ekonomsku snagu – smatra naš sagovornik.