Ratovao je s nastavnicima

Jay S. Jacobs: DIVLJE GODINE: TOM WAITS – muzika i mit /7

Ova biografija je dirljivo slavljenje jednog čoveka i njegovih mitova. U prvoj detaljnoj biografiji Toma Waitsa, Jay S. Jacobs prati sudbinu jednog od najeminentnijih američkih umetnika, čoveka koji veoma ceni privatnost i čija karijera prikazuje neobičan niz pobeda i poraza, lepote i uvrnutosti. U potrazi za ljubavlju i ličnom srećom, Waits je stvorio jedinstveno muzičko delo koje postaje sve čudnije, riskantnije i emocionalno angažovano. Knjigu je objavila izdavačka kuća Dereta, a prevela Ana Miletić. Uz dopuštenje izdavača prenosimo najinteresantnije odlomke.

Crivello ostaje pri tome da je Tom bio rešen da postane muzičar. „Imao je petnaest godina. Pisao je pesme. Tada je svirao u nekoliko klubova… bifea i sličnih mesta. Uvek smo razgovarali o tome dok smo radili. Video sam da se kreće u tom pravcu. Znao sam da je talentovan, ali nikada nisam mogao pretpostaviti da će postati tako veliki.“

Tokom godina rada u piceriji Napoleon’s, Waits nikada nije video Sala bez uniforme – stare kecelje uflekane sosom od paradajza, papirne kape šefa kuhinje i crnih cipela sa gumenim đonom. A onda je jedne noći, moglo je to biti za Badnje veče, ostao šokiran kad je video svog šefa u potpuno drugačijem izdanju. Sal je dogovorio izlazak na kuglanje sa nekom devojkom pa je, po završetku smene, nestao u sporednoj prostoriji, presvukao se i ponovo se pojavio. Waits kaže da mu je izgledalo kao da je Supermen izašao iz govornice. Negde u podsvesti, Waits je uvek zamišljao Sala kako svuda ide u toj uflekanoj kecelji, tako da je bio očaran neočekivanim otkrovenjem. Izgled, sada je mogao da se uveri, može često da prevari.

Pesme koje su obradili drugi…

„Better Off Without A Wife“ Pete Shelley Sa albuma raznih izvođača Step Right Up: The Songs of Tom Waits (Manifesto PT3 41101-2) (1995)

„Better Off Without A Wife“ Johan Verminnen (snimljeno na holandskom kao „Beter Zonder Wijf“) Sa albuma Stilte Als Refrein (Biram Records) (1973)

„Big in Japan“Wolfgang Ambros (snimljeno na nemačkom kao „Gross in Kagran“) Sa albuma Ambros Singt Waits (BMG Ariola Munchen) (2000)

„Big Black Mariah“ The Carnival Saloon Sa albuma The Carnival Saloon Live (2001)

„Big Black Mariah“ John Hammond Sa albuma Wicked Grin (Pointblank/ Virgin 7243 9 50764 2 8) (2001)

„The Black Rider“ Frank Black and the Catholics Sa albuma Black Letter Day (spinArt 113) (2002)

Preko puta picerije Napoleon’s bio je kineski restoran Wong’s. Kada bi osoblju picerije dosadilo da jede picu, ugovorili bi razmenu sa Vongom. Waits je ispričao Davidu Fricku iz Rolling Stone- a kako bi odneo picu preko puta, a „oni bi mi zauzvrat dali kinesku hranu. Nekada bi mi Vong rekao da sednem u kuhinju, gde je spremao svu tu hranu. Bila je to najčudnija galerija – zvuci, para, njegovo urlanje na saradnike. Osećao sam se ko u Šangaju. Voleo sam tamo da odlazim.“

Waits je tokom tog perioda i dalje išao u školu, ali priznaje da se samo provlačio. „Istinski bih zablistao tek posle škole“, kaže, pošto je tokom cele školske godine bio nezainteresovan, dobijao osrednje ocene i ulazio u povremene sukobe sa nastavnicima. Frank i Alma Waits, i sami školski nastavnici, imali su malo razumevanja za takvo ponašanje i odbijali su to da pripišu uobičajenom mladalačkom buntovništvu. Bez obzira na njihovo neodobravanje, Tom nije više želeo da igra po pravilima. Samo je muzika imala tu moć da mu rasplamsa maštu, tako da je napustio školu, prihvatio dodatno radno vreme u piceriji i počeo ozbiljno da piše pesme. „Mislio sam da je srednja škola sprdnja“, rekao je Wisemanu. „Pohađao sam školu u piceriji Napoleon’s.“

Waits je potom iskusio niz beznadežnih poslova – domar, kuvar, perač sudova, vozač taksija, vatrogasac, potrčko, pumpadžija – čak je prodavao i kišne gliste pecarošima. Naporno je radio sve poslove koji zahtevaju nošenje mrežice za kosu i gumenih rukavica. Opisao je sebe u tom periodu kao „tatamatu za sve zanate.“ Sve te poslove obavljao je sa jednim ciljem. Novac koji je zarađivao omogućio mu je da u slobodno vreme istražuje noćni život San Dijega, a za njega je to bio dobar način života.

Kada je konačno dobio posao portira u malom klubu i bifeu zvanom „Heritage“, u oblasti Mišn Bič u San Dijegu, našao se u odličnoj poziciji da iskusi bogatstvo muzičkih stilova. U klubu „Heritage“ svirali su rokeri u povoju, kao i folk pevači, bluzeri, džez muzičari i kantri pevači. Mogli su da izvode šta god požele.

Zvanično, Waits je trebalo da cepa karte na ulazu, ali je ubrzo shvatio da se od njega očekuje da radi i kao izbacivač. Dodeljen mu je nogar od stolice za samoodbranu i uputstvo da se otarasi nepoželjnih – mrskih aktivista i baraba urađenih kofeinom.

Nastavlja se