Razjasniti građanima da biti Hrvat ili Albanac nije ponižavajuće

Monarhija, teokratija, fašizam, komunizam, demokratija – svaki sistem društvenog uređenja donosi svoj spektar ideja koje predstavljaju jedini ispravan način razmišljanja, često neusklađen sa realnošću i naučnim mišljenjem. Jedna od najdramatičnijih zloupotreba ideologije je religijska zloupotreba koja je dugo uspevala da potire naučna saznanja stara više desetina vekova i činjenice da zemlja nije ravna ploča ili da svet i univerzum nisu homocentrični i zemljocentrični.

Kleptokratija, zvanični ideološki sistem u državi Srbiji, nije različit od prethodnih sistema državnog uređenja – kreiran je sa ciljem održavanja vladajuće klase na vrhu piramide vlasti i bogaćenja pojedinaca na račun radnika, seljaka i posrnulog građanstva.

Srpska kleptokratija se održava na kreiranju osećaja nesigurnosti sa jedne strane (ugroženosti od strane spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, često imaginarnih, a često istinskih, ali ne neprijatelja naroda, već neprijatelja vladajuće klase kleptokrata), a sa druge strane potpirivanjem osećaja superiornosti (igrajući na nacionalni sentiment po uspešnom modelu postavljenom devedesetih). Rezultat takvog ideološkog delovanja kleptokrata na vlasti je duboko poremećen sistem vrednosti u kome jedan deo Srbije živi.

Veliki deo građana Srbije i danas živi u devetnaestovekovnom nacionalnom zanosu, smatrajući sebe i svoj narod ispravnijima, sposobnijima, uspešnijima od drugih. I dalje se želi smrt komšijine krave, a različitost doživljava kao nepremostiv greh. Biti Hrvat, Albanac, homoseksualac, Rom – tretira se kao uvreda. Kad dete kaže bosanskosrpskom izvozniku glasova „Đes’ lopov?“ većina se nasmeje, bez razumevanja da je dotično dete spoznalo suštinu kleptokratskog uređenja u kome živimo – na vlasti su lopovi, a ne pederi, Ustaše, Šiptari ili Cigani.

Odatle potiče i razrada kleptokratske kontrole narodnih masa – drugi narodi, vere i pripadnici manjina su karakterisani kao neprijatelji i kao takvi služe za kreiranje ideološkog pendemonijuma u kome se trenutno nalazimo. „Znaš li ti koliko su lopovi pokrali para?“ „Nema veze, bar su izgradili autoput lepši nego bosanski!“ Ovaj karikirani dijalog je suština ideološkog posrnuća u kome se nalazimo, to je osnov pravdanja kleptokratije, i genocida, i ratova, i mržnje. „Nije važno koliko je ljudi poginulo, bitno je da nisu „naši““, „Nije važno što je kleptokratski režim izazvao rat, važno je da smo bili u pravu“, itd.

Revolucija u kojoj se Srbija trenutno nalazi, dakle, nije borba za promenu političkog sistema, već za izmenu ideološkog sistema vrednosti. Zato je neophodno objašnjavati i pobrinuti se da građani Srbije razumeju ne samo činjenicu da se na vlasti nalaze lopovi, čija je jedina ideologija kleptokratija, već i načine na koji se ta gangrenozna ideologija održala i ukotvila ovoliko godina i decenija.

Potrebno je povući crvene ideološke linije i razjasniti da biti Hrvat, homoseksualac ili Albanac nije ponižavajuće, da se genocid i ratni zločini jesu desili, da ratni zločinci nisu heroji, a nekima je potrebno razjasniti i da zemlja nije ravna ploča, te da se ne čovek ne nalazi u centru kosmosa. Pogotovo ne jedan čovek, glavni kleptokrata.

Ta crvena ideološka linija razdvaja nas od njih, i predstavlja zid koji mora biti postavljen kako bismo raskrstili sa prošlošću i počeli da slažemo budućnost od krhotina razbijenog ogledala. Od naše sposobnosti da složimo deliće ogledala zavisi da li ćemo nakon pobede nad kleptokratskim režimom u odrazu videti sebe ili – izvitoperenu deformisanu masu u koju nas je prethodnih 35 godina ovaj politički sistem pretvorio. Od nas zavisi, a borba se ne završava pobedom na izborima.

Autor je aktivista Beograd ostaje i Zbora Stari grad i politički osuđenik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.