Verujem da vlasti u Republici Srpskoj referendum koriste kao deo predizborne kampanje. Ali nikako ne želim da ga potcenim. Zabrinjava me sama činjenica da se političari u ovoj zemlji mogu „igrati” svime, pa i sa sporazumom koji je Bosni i Hercegovini doneo mir. I neka ljudi u Republici Srpskoj znaju da se njihovi političari igraju i sa samom RS, jer bez Dejtona nema ni Republike Srpske – kaže u razgovoru za Danas Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.
Da li je, po vašem mišljenju, prihvatljivo održavanje „referenduma o podršci Dejtonskom sporazumu“ u RS koji najavljuje premijer Milorad Dodik?
– Najbolja podrška Dejtonu je njegovo poštovanje u celini, kao i poštovanje visokih predstavnika i njihovih mandata. Dejtonu nije potreban nikakav referendum za podršku. A nema ni potrebe da se Dejton koristi za skupljanje jeftinih predizbornih poena na štetu opšteg dobra svih građana. Dejton treba poštovati u celini, a ne po principu švedskog stola, odnosno „uzmi aga što ti srcu drago“. Ili, ono što mi se sviđa ću poštovati i insistirati na tome, a ono što mi se ne sviđa neću sprovoditi i to ću opstruisati. Oprostite, ali to ne ide tako. To nije ozbiljna politika. Idu izbori pa se pitam zašto se vlasti ne dokazuju biračima u nekim drugim stvarima kao što su ekonomski napredak, borba protiv kriminala i korupcije, poboljšanje zdravstvenog i školskog sistema? Odgovor je, na žalost građana BiH, jednostavan. Na tim poljima očito nemaju puno da pokažu.
Da li će međunarodna zajednica uskoro inicirati razgovore stranačkih lidera u BiH o ustavnim promenama?
– Mi u principu podržavamo dijalog i dogovor domaćih političkih čelnika, jer je to jedini način za postizanje rešenja prihvatljivog za sve i rešenja koje će BiH učiniti efikasnijom u smislu da što lakše odgovori na izazove evroatlantskih integracija. Spremnost da pomognemo lokalnim političarima postoji, naravno, ako oni to žele. Sigurno je da će međunarodna zajednica biti uvek spremna da pomogne, ali neće nametati ustavna rešenja. Pronalazak rešenja je isključiva odgovornost domaćih političkih stranaka i lidera.
Može li Evropska unija da podstakne rešavanje krize u BiH ubrzavajući proces integracije?
– Domaći političari u BiH mogu, naravno, rešiti probleme ove zemlje i mogu ubrzati proces evropske integracije. To ne bi bilo teško ako bi postojala iskrena politička volja i ako bi domaći političari bili spremni da preuzmu odgovornost za svoje odluke. Ove godine građani će imati mogućnost da ocene političare na izborima. Na njima je da ocene ko samo priča nacionalističku priču i ne radi ništa na polju ekonomije, socijale, školstva, zdravstva. Na građanima je da kažu ko je spreman na dogovor za dobro svih, a ko se samo svađa, kako u BiH tako i sa međunarodnom zajednicom i vodi politiku izolacije, te ko je od sebe napravio problem, umesto verodostojnog sagovornika sa kojim su svi spremni da sarađuju.
Očekujete li snažnije angažovanje SAD u BiH?
– Delegacija SAD na vrlo visokom nivou je stalno bila uključena u ovaj proces, istinski je dala energiju i svu podršku razgovorima. Međunarodna zajednica jeste zainteresovana za napredak u ovoj zemlji, ali taj proces mora da ide iznutra. Teško je rekonvalescentu koji sam ne želi da se izleči i uposli sopstvene snage. Međutim, međunarodna zajednica neće odustati od Bosne i Hercegovine. Ovde smo investirali značajan kapital, ljudski, politički, pa ako hoćete i finansijski potencijal.
Da li Srbija i Hrvatska vode adekvatnu politiku prema BiH?
– Reći ću šta bi bila po mom mišljenju adekvatna politika, a vama prepuštam konkretnu ocenu. Za mene dobra politika znači podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Isto tako znači podršku Dejtonskom sporazumu i protivljenje referendumu na kojem bi Dejtonski sporazum bio doveden u pitanje. Prava politika znači podršku ustavnom poretku BiH na osnovu Dejtona i institucijama koje su tokom godina uspostavljene na državnom nivou. Dobra politika znači i davanje podrške BiH na njenom putu ka evropskim integracijama. Pri tome je važna retorika, ali i dela. Ponoviću već izrečenu ocenu da u ovom momentu BiH treba da koristi trenutak kad ima sa svih strana konstruktivne i korektne susede: Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju. Takva povoljna situacija nije postojala 1992. U tom smislu sam i zahvalan svim vladama u komšiluku za sve pozitivne poteze, a najviše za podršku suverenitetu i integritetu BiH.
Reforme podređene kampanji
– Međunarodna zajednica je spremna da pomogne BiH. Na tom tragu bio je i sastanak u Butmiru gde su visoke delegacije SAD i EU pokušale da razbiju politički zastoj. To je bio pokušaj da se otkoči sprovođenje reformi kako bi se ubrzali procesi integracije. Nažalost, ta inicijativa je prekinuta i zbog nekih političkih čelnika koji sve gledaju kroz prizmu nadolazećih izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
