Reforma zaustavljena odlukom političara

U tom dokumentu se, između ostalog, navodi da „postojeći nastavni planovi za osnovnu školu sadrže nedopustivo veliki broj časova nedeljne učeničke norme, što znači da se neohodno rasterećenje učenika svodi na deklarativno“. Ne postoji vertikalna povezanost nastavnih sadržaja od prvog do osmog razreda, kao ni horizontalna korelacija između nastavnih predmeta. U izveštaju se kaže da novi nastavni programi za šesti i sedmi razred, koje je usvojio NPS, i pored određenih poboljšanja u odnosu na postojeće, ne zadovoljavaju sve potrebne kriterijume savremenog obrazovanja.

NPS ukazuje da ne postoje standardi znanja za pojedine razrede, da se tek rade obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja i da je Zakon o osnovnoj školi u mnogim članovima prevaziđen i zastareo.

Bivši ministar prosvete Slobodan Vuksanovićodbacuje mišljenje NPS-a da će se „posledice zaustavljanja reformi obrazovanja, započetih 2001, a zaustavljenih 2004, osećati u sledećim decenijama“. On, u izjavi za Danas, podseća da je od evropskog komesara za obrazovanje Jana Figela i najpozvanijih ljudi u Evropskom parlamentu dobio pohvale za reforme koje je sprovodio sa svojim saradnicima. Sve što se događa, smatra Vuksanović, jeste deo postupka da se u prvom trenutku smeni Aleksandar Jovanovićs mesta predsednika NPS-a i da se u drugom koraku na mesto ministra prosvete postavi Tinde Kovač-Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete. On je uveren da bi, ukoliko bi došlo do rekonstrukcije Vlade, Kovač-Cerovićbila postavljena za ministra prosvete umesto Žarka Obradovića.

Vuksanovićtvrdi da je NPS izabran u demokratskoj proceduri i da njegovi članovi nisu stranački opredeljeni, većda su njih predlagala prosvetna stručna udruženja, sindikati, crkve i da on nije uticao na sastav tog tela. On kaže da „nisu svi članovi Saveta ocenili da su reforme zaustavljene“, jer se „na sastancima preglasavaju“.

Ljiljana Levkov, koordinatorka komisije za razvoj školskog programa, u vreme kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, slaže se sa ocenama NPS-a, naročito kada je rečo programima, zakonima i zaustavljanju reforme.

– Problem je što te ocene sada izriču oni koji su vinovnici takvog stanja. Taj izveštaj je licemeran, sve o čemu pišu, a odnosi se na strategiju i nastavni program, lično su usvajali. Stanje u našem obrazovanju je katastrofalno po svim pitanjima. NPS je imao dužnost da popravi šta god se moglo popraviti, a to telo je do ovog izveštaja učestvovalo u daljem urušavanju sistema. On je održavao status kvo i radio pod pritiscima i uticajem onih koji ili nisu kompetenti ili nisu spremni da pomognu da se obrazovanje u ovoj zemlji popravi – kaže Levkov, saradnica Filozofskog fakulteta.

Profesor razredne nastave u OŠ „Drinka Pavlović“ Ljiljana Novkovićnavodi da su mnoge zamerke iz izveštaja NPS tačne i da je reforma u mnogim ključnim elementima zaustavljena.

– Nije reforma da smanjite obim gradiva i izostavite neke lekcije. Suština reforme koja je počela 2001. jeste bazično promenjen pristup obrazovanju i sistemu obrazovanja. Kada je došlo do promene zakona mnogi učitelji su nastavili da primenjuju u nastavi sve što se u praksi pokazalo kao pozitivno i na neki način su održali reformu, ali bi im bilo mnogo lakše da su imali oslonac u sistemu – ističe Novkovićeva.

Članovi NPS-a smatraju i da je potrebno preispitati koncepciju i politiku upisa u srednje škole. „Činjenica da se učenik može upisati i sa samo jednim postignutim bodom iz oba predmeta govori sama za sebe. Kome treba takav prijemni koji govori pre o neznanju i nespremnosti za dalje školovanje i to posle osam godina obrazovanja i unapred datih tipova zadataka“, ističe se u izveštaju.

Zamerke NPS-a

– Ministarstvo prosvete ne zna koliko tačno ima osnovnih škola i učenika

– Zastarela mreža škola

– Zanemaren vaspitni aspekt obrazovanja

– Izbor direktora škola ispolitizovan

– Ne postoji karijerno vođenje i savetovanje

– Nema nacionalnog sistema kvalifikacija

– Neophodna efikasnija reforma srednjeg stručnog obrazovanja