Reporteri Danasa na prvoj vožnji Sokolom do Subotice: „Bliski susret“ sa direktorom „Srbija voza“ i neprijatno iznenađenje na odredištu

Stariji građani bez prtljaga i poneki mlađi putnik sa koferom stajali su u višemetarskom redu sa ciljem da obezbede svoju „za džabe“ vožnju do Subotice i nazad. Mahom dobro raspoloženi, penzioneri su međusobno, kao i sa članovima obezbeđenja koji su bili tu da pruže pomoć na stanici, razmenjivali informacije.

Međutim, iako nisu delovali kao da su u žurbi, neki od njih bili su skeptični da će stići na premijernu, prvu vožnju u podne. Oni koji su stigli ranije imali su više sreće.

– Ja sam iz Subotice, svakako moram, pa ili da platim ili ovako besplatno… Nema šanse, vidite ima ih trista ispred… Vidite koliko ima ljudi – kaže jedan stariji gospodin sa kraja reda.

Upitan da li se ranije dešavalo da u redovima za karte bude ovoliko ljudi, gospodin iz obezbeđenja odgovara odrečno.

– Ne! Sad je ovo gužva zbog besplatnih karata. To su sve penzioneri, mahom ljudi koji imaju slobodnog vremena, mogu da odu i žele da vide. Kažu da veći broj ljudi, otkako su puštene besplatne karte, sada ide do Subotice konstantno ovih pet dana do nedelje. Od nedelje se prekida – objašnjava gospodin iz obezbeđenja.

Voz je krenuo tačno u podne.

Iza sebe, na stanici Prokop, ostavio je više desetina putnika, mahom penzionera, koji su u redu čekali da na blagajni preuzmu besplatne karte koje „Srbija voz“ deli putnicima u promotivnom periodu do 12. oktobra na toj relaciji, u oba smera.

Na prvu stanicu, Petrovaradin, stigao je tačno po redu vožnje u 12.34h, odakle smo krenuli ka Subotici.

Za razliku od Prokopa, na stanici u Petrovaradinu nije bilo gužve.

Brzo smo prošli kroz glavnu železničku stanicu u Novom Sadu, čiji su peroni avetinjski prazni.

Pre Subotice voz staje na dve stanice – u Vrbasu i Bačkoj Topoli.

Iako su iz „Srbija voza” najavili da će do 12. oktobra vožnja do Subotice biti besplatna, putnici su ipak morali da rezervišu mesta preko aplikacije.

Za nas novinare je zahtevano da se akreditujemo, međutim, na mejl nam niko nije odgovorio, pa smo ušli sa ostalim putnicima u voz.

Pošto je vožnja besplatna, očekivali smo i veliku gužvu, jer je aplikacija pokazivala da nema slobodnih mesta. Međutim, u vozu je bar četvrtina bila slobodna. Naročito je bio prazan poslednji vagon, u kome se nalazilo svega nekoliko putnika.

Aplikacija za rezervacije sedišta, izgleda, nije radila kako treba. Mnogi putnici su nam se požalili da nisu uspeli da rezervišu karte, međutim, kazali su da im kondukteri u vozu nisu pravili problem zbog toga.

Putnici koje smo zatekli uglavnom nisu bili raspoloženi da daju izjave za medije, iako je bilo dosta novinarskih ekipa.

Retko ko je putovao poslom ili zbog obaveza, već su ljudi uglavnom krenuli turistički u Suboticu, da iskoriste lep jesenji dan i besplatan prevoz do našeg najsevernijeg grada.

Tako je Boban Stanković došao čak iz Vrnjačke Banje u Beograd kako bi vozom posetio Suboticu.

„Moj prijatelj i ja smo došli iz Vrnjačke Banje u Beograd kako bismo se malo provozali do Subotice. Nisam dugo bio u Subotici, pa sam rešio da iskoristim ovu priliku. Nisam se do sada vozio Sokolom i mogu vam reći da sam prijatno iznenađen. Voz je udoban, moderan i čist. U Subotici ću se zadržati nekoliko sati, malo ćemo da razgledamo grad, pa nazad za Beograd”, kaže Stanković za Danas.

U Vrbas smo stigli bez kašnjenja. U ovoj varošici nije bilo mnogo putnika na stanici. U voz je ušlo svega nekoliko putnika, pa se put nastavio ka Bačkoj Topoli.

Mali i bezuspešan pokušaj ometanja

Između Vrbasa i Bačke Topole prišao nam je čovek koji se predstavio kao direktor „Srbija voza”, Ljubiša Pejičić.

Njega je zanimalo ko smo, a kada smo mu odgovorili iz koje smo redakcije, upitao nas je da li imamo akreditaciju. Objasnili smo da nemamo, da smo je tražili ali da nam niko nije odgovorio.

„Onda ne možete da fotografišete u vozu i uzimate izjave od putnika”, rekao je.

Gospodinu direktoru smo ljubazno objasnili da je voz javno mesto, a da na javnom mestu svako može da fotografiše i snima, bez obzira na to da li je novinar ili građanin, i zamolili ga da nas ne ometa u obavljanju novinarskog posla.

Više nam se nije obraćao, pa smo nastavili da radimo svoj posao.

I ostali putnici uglavnom turistički

Bogdan Iličević iz Beograda za Danas je rekao da je na put u Suboticu krenuo iz radoznalosti.

„Hteo sam da vidim kako izgleda vožnja do Subotice. Idem turistički. Ne nameravam da koristim ovu liniju često, ali ću ići s vremena na vreme kada mi se ukaže prilika”, rekao je Iličević.

Gospođa Daca Marković, umetnica i pisac, za Danas je rekla da se prvi put vozi Sokolom, kao i da prvi put u životu putuje u Suboticu.

„Osećam se fantastično. Baš mi je ugodno. Iznenađena sam kako voz lepo izgleda. Znate, ja volim napredak”, rekla je Marković.

Dok smo razgovarali sa njom, prišla je kondukterka kako bi proverila da li ima kartu, ali joj je živopisna dama odgovorila da nema i da joj nije jasno šta će joj karta ako je vožnja besplatna. Kondukterka joj je odgovorila da je to neophodno zbog rezervacije, ali nije pravila problem gospođi.

Na naše pitanje zašto nema kartu, Marković nam je odgovorila da je to glupost.

„Šta će mi karta ako je vožnja besplatna? Kada sam videla koliki je red za karte u Beogradu, nije mi padalo na pamet da toliko dugo stojim u redu za kartu koja je besplatna”, rekla je ona.

U Bačku Topolu smo takođe stigli bez zakašnjenja, ali na stanici skoro da nije bilo putnika, pa je voz brzo nastavio dalje ka Subotici.

Inače, ovaj voz je identičan onom koji saobraća od Novog Sada do Beograda. Primetno je da nema stjuardesa kod kojih se može kupiti neki obrok, kafa ili osveženje. Doduše, već nekoliko meseci ove usluge nema ni na relaciji Beograd–Novi Sad–Beograd.

Železnička stanica u Subotici zatvorena

U Suboticu smo stigli sa četiri minuta zakašnjenja. Jeste premijera, ali ipak, mi nismo Japan, pa se niko nije previše potresao.

Na peronu u Subotici je bila gužva. Jedni su izlazili iz voza, a drugi su čekali voz za Beograd, koji je trebalo da krene u 14 časova. Pre njega je u podne otišao prvi za Beograd otkako je pruga rekonstruisana.

Zgrada železničke stanice je renovirana, ali je zadržala stari izgled.

Međutim, hol stanice je zaključan, a na vratima stoji natpis i znak „Zabranjen pristup”.

Karte se kupuju na jednom montažnom kontejneru pored stanice, gde je poprilično veliki red.

Od Subotičana smo čuli da zgrada nije uopšte otvarana jer je nebezbedna i ne poseduje sve potrebne dozvole.

Glavni utisak ovog kratkog putovanja je da će putnici neko vreme uglavnom putovati turistički, ali da će u budućnosti ova linija, ukoliko sve bude kako treba, približiti Beograd, Novi Sad i Suboticu i na poslovnom planu.

Linija će posebno značiti stanovnicima Vrbasa, koji su već vezani za Novi Sad, jer mnogi Vrbašani rade i školuju se u Novom Sadu.

Trenutno je iz Vrbasa do Novog Sada autobusom potrebno oko 45 minuta vožnje, a vozom će putovanje biti skraćeno na manje od 15 minuta.