„Rogovi i kopita“ Aleksandra Vučića

Sama zakletva, naravno, ne obezbeđuje i ne garantuje da će svedoci, među kojima često svedoče i okrivljeni, odista govoriti istinu, ali je u svakom slučaju makar simbolični obavezujući čin koji istinu u sudskim procesima stavlja kao vrhunski argument. Dakle, istina i ništa do istine treba da presudi.

Pa kakve su, dragi moj čitaoče, „naše“ istine? Kad kažem „naše“, mislim na ove koje nam serviraju institucije zemlje Srbije, pa „istine“ koje nam serviraju funkcioneri, odnosno politički akteri na vlasti, kao i „istine“ koje emituju elektronski i štampani mediji kao propagandni servisi u službi predsednika svojih glasača i glavnog menadžera korporacije za širenje laži, pljačku, distribuciju i redistribuciju narodnog novca i proizvodnju ljuštura bez ikakvog sadržaja od svake institucije koja bi trebalo da čini sastavni deo demokratskog društvenog sistema.

Nadam se, dragi moj čitaoče, da si čitao izvanredne satirične romane Iljfa i Petrova, „Dvanaest stolica“ i „Zlatno tele“, i da su i tebe kao i mene do suza dovodile avanture glavnog junaka Ostapa Bendera kao i da ti je u sećanju i danas moto Benderove firme „Rogovi i kopita“, firme za mućke i prevare: „Ideje naše, benzin vaš“.

Ova srpska firma za vređanje inteligencije na mnogo je načina prevazišla ovu iz knjiga Iljfa i Petrova, mada sam sklon da poverujem da je i ovaj dvojac sjajnih pisaca pred sobom imao jedan ili više primera iz stvarnog života, kao što je Radoje Domanović imao na umu Nikolu Pašića pišući „Vođu“.

Da, dragi moj čitaoče, to je taj Nikola Pašić, višedecenijski predsednik vlade, radikal koji vas sa visine gleda sa negdašnjeg Trga Marksa i Engelsa dok kao „vođa“ posmatra razapete bele šatore još jednog proizvoda-ljušture današnjeg vođe koji to nije, pardon predsednika koji to nije. To o predsedniku Srbije je, a radi se o predsedniku svojih glasača, naravno još jedna laž od mnogih za koje smo i sami krivi jer smo ih prihvatili.

Pa evo kratkog hipotetičkog događa kojim bi ilustrovao to što tvrdim. Probajte da zamislite, što nije teško, da vas maltretira neki SNS silnik po nekom pitanju koje je spojilo vas i njega. Zamislite, dalje, da ste ubeđeni da ste u pravu i da odbijate da se povinujete nepravdi SNS silnika. Potražili ste pravdu gde ste mislili da bi je mogli dobiti i, naravno, samo ste se nervirali, ali kao inadžija rešite da idete do kraja pa zakucate na vrata Predsedništva da svoj problem izložite predsedniku svih građana.

Možete li da zamislite, posle svega što doživljavamo, od „dva minuta“ na rampi u Doljevcu, „kompletnih idiota“ u Hercegovačkoj, „Ne dam Batu Gašića“, do obećanja datih porodici Milivojević iz Lučana, da ne nabrajam dalje, da ćeš ti biti prvi građanin ove zemlje gde je predsednik svojih glasača postao predsednik svih građana. Recimo i studenata i profesora i nezadovoljnih građana a ne samo Ace Lukasa, Ane Jovankina vila Brnabić, privatnih i javnih autoprevoznika i njihovog sadržaja.

Nema ovde mesta za opis metoda kojim se glavni menadžer ove srpske firme za mućke i prevare koristi, no jasno je da proizvodnja počinje da zastaje, da je tržište zasićeno, da je cena proizvoda isuviše velika i da je potrošačima dosta ispražnjenih pakovanja koje im SNS firma prodaje, a kako god okreneš, proizvod se na silu ne može plasirati.

Spas je do skora video (bar je tako mislio vlasnik, glavni menadžer, tehnički direktor, finansijski direktor, distributer i glavni savetnik sebe samog) u rebrendiranju firme i pretvaranju u pokret, no izgleda da poduhvat ne uspeva.

I stari-novi moto firme „Ne damo Srbiju“, već u drugačijim formama korišćen „Za našu decu“ ili “ Brže, jače, bolje“, sadržan je u pramotu Ostapa Bendera „Ideje naše – benzin vaš“. Demonstraciji ideje o polovnom narodu koji treba zameniti prisustvovali smo preksinoć, kad su funkcioneri SNS-a gađali nezadovoljan narod bojom i jajima. Očigledno im, kao i kralju Ibiju, treba neki drugi narod.

I skup u Nišu i događaj iz Novog Sada opet vrlo jasno pokazuju da je počelo samopražnjenje i da se formira samoljuštura. Bila je to oduvek ljuštura no smo se mi promenili. Hvala studentima!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.