Ni manjeg uloga (10 milijardi evra) ni veće štete. Da bi samo klijentima otvorio vrata svojih banaka, zatvorena od prošlog petka, Kipru ne samo da više ne bi bilo dovoljno 10 milijardi evra, koliko je trebalo da dobije pomoći, nego ga ne bi više potkrpile ni desetine milijardi evra. Kriza se juče preselila iz Nikozije u Moskvu, mada je ključ problema u Briselu. Danas će o njemu raspravljati predstavnici Evropske komisije i ruske vlade.
Još se ne zna ni ko je bio autor prerizične ideje o oporezivanju bankarskih uloga, ni šta joj je bio cilj, ali nije isključeno da bi joj rezultat moglo biti likvidiranje Kipra kao finansijskog centra. Kiparska delegacija na čelu sa ministrom finansija Mihalisom Sarisom juče se sa svojom ponudom, koja je sada mnogo teža od prošle godine odbijenog kredita od pet milijardi evra, pela sve više na ruskoj političkoj hijerarhijskoj lestvici, ali Rusi nisu našli interesa ni da kupe udele u posrnulim kiparskim bankama, pod kontrolom briselske regulative, ni u još nedovoljno istraženim kiparskim izvorištima gasa.
U pregovorima su učestvovali i predstavnici druge po veličini ruske VTB banke i druge po veličini kiparske banke Cyprus Popular Bank, za koju se veruje da je uzročnik obraćanja Evropi za pomoć, ali vesti o njihovom partnerstvu nisu potvrđene.
Neobično oštrim i glasnim reakcijama na ideju o oporezivanju svih kiparskih bankarskih depozita, Rusi su i sami zaslužni što je svet kiparski problem doživeo kao ruski problem. Pošto je kiparski parlament, podržan od listom svih medija, i gotovo svih analitičara širom Evrope, demonstrirao jedinstvenost u odbijanju oporezivanja svih bankarskih uloga iznad 20 000 evra, u Moskvi su odjednom svi shvatili da sledeća rešenja još manje idu na ruku Rusiji. Jer, među ulagačima sa manje od 100.000 evra, koji sad verovatno neće biti oporezovani preovlađuju, lukavo tihi, Britanci, a među velikim ruske kompanije. Ali nije ni to najgore: što su kiparske banke duže zatvorene izgledi da se umesto oporezivanja depozita pribegne njihovom zamrzavanju sve su veći.
Ali ima i od najgoreg još gore: ruske kompanije nemaju na Kipru ni tako velike depozite, nego preko tog ostrva obavljaju plaćanja, koja su takođe obustavljena, a živ niko ne zna koliko je novca u te svrhe pohranjeno na njihovim cor računima. Rejting agencija Moody’s je izračunala da bi ruske štete, uključujući i kredite ruskih banaka kompanijama registrovanim na Kipru, mogle da dostignu i pedesetak milijardi evra.
Kipar u junu mora da obezbedi 1,4 milijarde evra za dospele državne obveznice. Kiparski episkop Hrizostom je objavio da je Kiparska pravoslavna crkva spremna da založi svoju imovinu za obezbeđenje novca potrebnog za gašenje ovih obveznica. „A imovina crkve je, kao što znate, ogromna“ rekao je Hrizostom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
