SAD na istoj strani s Iranom

Komitet Generalne skupštine UN usvojio je Nacrt moratorijuma koji poziva na ukidanje smrtne kazne, što su neki kritičari ocenili kao pokušaj mešanja u suverenitet država članica UN.
Ukupno 99 država u Komitetu za ljudska prava UN glasalo je za Nacrt rezolucije, nasuprot 52 države koje su bile protiv, čime su završena dva dana veoma uzavrele debate. SAD su zauzele neobičan stav i tako sebe svrstale u red zemalja kao što su Iran i Sirija, koje se protive ukidanju smrtne kazne. Ukupno 33 zemlje bile su uzdržane.
„Iskreno se nadam da će izglasavanje ovakve rezolucije biti početak procesa u kojem će svi ići zajedno duž istog puta“, izjavio je italijanski ambasador u UN Marčelo Spatafora, jedan od sponzora Nacrta rezolucije.
Nacrt, koji su kosponzorisale države EU i još 60 zemalja, biće predat na glasanje Generalnoj skupštini UN koja broji 192 članice. Ukoliko bude izglasana, ona će biti neobavezujuća, ali će imati moralnu težinu.
Nacrt rezolucije poziva zemlje koje i dalje praktikuju smrtno kažnajvanje da poštuju međunarodne standarde koji jamče pravo na život osuđenika. Takođe, Rezolucija poziva one zemlje koje su ukinule ovaj vid kažnjavanja da ga ponovo ne uvode.
Tokom dva dana debate, zemlje protivnice Rezolucije, među kojima su Alžir, Barbados i Sirija, tvrdile su da je ona udarac na njihov nacionalni suverenitet. SAD, gde se u Vrhovnom sudu vodi debata povodom smrtonosne injekcije dirnuta je Rezolucijom. „SAD priznaju da su pristalice ove rezolucije imale principijelni stav kada je reč o smrtnoj kazni. Ali, ništa manje nije važno priznati da međunarodni zakon ne zabranjuje smrtno kažnjavanje“, izjavio je nakon glasanja Robert Hagan, američki predstavnik u Komitetu UN. SAD su inače glasale u korist amandmana koji apeluju na države članice UN da zaštite život nerođene dece, što odražava trenutnu debatu o abortusu u SAD uoči izbora 2008.
Dosad su dva predložena moratorijuma na smrtnu kaznu odbačena u Generalnoj skupštini: 1994. i 1999. Prvom moratorijumu nedostajalo je osam glasova da bi bio odobren, dok je drugi povučen u poslednjem trenutku.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava pohvalile su Nacrt rezolucije. U saopštenju Amnesti internešnela, izglasavanje je nazvano „jasnim priznanjem rastućeg međunarodnog trenda u pravcu abolicije smrtne kazne“. Prema izveštajima grupa za zaštitu ljudskih prava, više od 90 odsto smrtnih kazni prošle godine izvršeno je u Kini, Iranu, Iraku, Pakistanu, Sudanu i SAD. Takođe se navodi da je broj egzekucija smanjen sa 2.148 u 2005. na 1.591 prošle godine. Smrtna kazna se već dugo ne praktikuje u 130 zemalja, uključujući i 27 država članica EU, koje se bore za globalnu zabranu smrtne kazne.
Evropa je slobodna zona kada je reč o smrtnoj kazni, sa izuzetkom Belorusije. U centralnoj Aziji, Kazahstan je abolirao smrtnu kaznu u junu, Kirgistan je uveo moratorijum 2003, a u Tadžikistanu je, takođe, na snazi moratorijum na pogubljenja i smrtnu kaznu od 2004, dok je Uzbekistan preuzeo korake u pravcu abolicije. U Africi je samo šest zemalja u 2006. izvršilo smrtne kazne, dok Maroko, Alžir i Tunis vode debate o ukidanju. U Aziji su Filipini ukinuli smrtnu kaznu prošle godine.