foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Od početka studentskih i građanskih protesta, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, policijska represija i brutalnost postale su svakodnevna tema, dok kažnjivost policajaca koji ih vrše gotovo da ne postoji, odnosno za sada javnost ne zna ni za jedan slučaj koji je dobio epilog.
Sagovornici Danasa smatraju da je nekažnjivost policijske brutalnosti posledica političkog uticaja i manjkavosti sistema da se efikasno bori protiv ove pojave, što se ogleda u tome da ne postoji nezavisan državni organ koji bi sprovodio istrage, dok su tužilaštvima, čak i kada postoji volja za rasvetljavanjem, ruke vezane.
Stupar: Rešenje je tužilačka policija
Advokat i nekadašnji policijski inspektor Goran Stupar kaže da je zajednički imenitelj za sve slučajeve policijske brutalnosti to da nijedna od žrtava ovih brutalnih postupanja policije nije „po meri vlasti“ i da nijedan od tih slučajeva još nema epilog u vidu osuđujućih presuda.
„Upravo je za rasvetljavanje ovakvih slučajeva oformljen Sektor unutrašnje kontrole (SUK). Međutim, imamo situaciju gde su pripadnici SUK-a zajedno sa pripadnicima JZO lišavali slobode građane na teritoriji Beograda, i kako onda očekivati da ti isti inspektori unutrašnje kontrole istražuju slučajeve prekomerne ili neosnovane upotrebe sredstava prinude, kada su i oni na posredan način involvirani u neke od slučajeva hapšenja studenata, odnosno građana — učesnika protesta protiv vlasti? Na delu je, očigledno, ona narodna izreka: ‘Kadija te tuži, kadija ti sudi’“, kaže Stupar.
On ukazuje da je SUK pod direktnom kontrolom ministra unutrašnjih poslova, koji je deo vladajuće koalicije protiv koje su usmereni protesti širom Srbije, pa je i sa te tačke gledišta nerealno očekivati da će inspektorima SUK-a biti odrešene ruke da samostalno i objektivno postupaju u slučajevima torture.
„Sa druge strane, problem je i nepostojanje tužilačke policije, odnosno jedinice policije koja bi bila direktno potčinjena tužilaštvu. Čak i u slučajevima kada tužilaštvo pokrene postupak radi prikupljanja dokaza o eventualnoj torturi od strane policije, i kada od te iste policije traži da prikupi obaveštenja i dokaze, ta ista policija često ignoriše takve zahteve ili postupa po njima polovično i sa velikim zakašnjenjem — sve u cilju da se, zbog protoka vremena, pojedini dokazi unište, a svedoci ‘obrade’ da se ‘ne sećaju događaja’“, navodi on.
Dodaje da bi sve ovo u velikoj meri bilo sprečeno kada bi tužilaštvo imalo pod svojom ingerencijom posebnu jedinicu policije koja bi postupala u takvim slučajevima i kada SUK ne bi bio pod direktnom kontrolom ministra.
„Zato je neophodno da se, kao prvi zadatak neke buduće reforme policije, SUK izmesti iz nadležnosti MUP-a i stavi pod direktnu kontrolu nezavisnog organa; da se oformi tužilačka policija; da se svaka prijava torture od strane policije u hitnom i doslednom postupku istraži; da se takvi policajci odmah suspenduju do okončanja postupka kako ne bi dalje uticali na žrtve torture; da se žrtvama obezbedi apsolutna zaštita države; da se obezbedi javnost rada policije; i možda, što je najvažnije, da se policija depolitizuje i edukuje da postupa prema svim građanima jednako, a ne po principu pripadnosti vladajućim strankama — kao što je danas slučaj“, kaže Stupar.
Advokat ipak poziva građane koji su na bilo koji način doživeli psihičku ili fizičku torturu od strane policije da takve slučajeve prijave, bez obzira na sadašnje stanje u državi.
„Svaki takav slučaj ostaće zabeležen, a iskreno se nadam da će vrlo brzo doći vreme kada će se takvi slučajevi i ispitati, a policajci krivično procesuirati“, poručuje Stupar.
Stanković (BCBP): Odgovornosti nema jer vlast poručuje policajcima- „Na vašoj smo strani“
Dušan Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), doktorand kriminalistike i bivši policajac, za Danas kaže da to što nema odgovornosti za policijsku brutalnost može biti objašnjeno političkim uticajem, policijskom potkulturom, ali i organizacijom i razvojem naših institucija.
„Prvo, nema političke volje da se kazne policajci koji su prekomerno upotrebljavali silu ili čak zlostavljali i mučili građane, jer nosiocima vlasti odgovara to nasilje u datom trenutku — time se ‘hrane’ oni koji podržavaju vlast i nasilje prema protestantima, a policajcima se na taj način poručuje: ‘Na istoj smo strani’. Time se zastrašuju studenti i građani koji ih podržavaju i odvraćaju od daljih akcija“, kaže Stanković.
On smatra da se nasilje na ulicama podstiče i lošim rukovođenjem policije, kao i putem ubačenih elemenata ili kreiranih incidenata, kako bi se potom demonstranti prikazali kao nasilni — u medijima koji targetiraju birače vladajućih partija, a moguće i međunarodne partnere.
„Drugo, u policijskoj potkulturi, pa i u samom društvu, postoje strukture koje podržavaju nasilje i smatraju da one koji se ne povinuju policiji, vređaju ili napadaju policajce, treba kazniti nasiljem jer pravne sankcije nisu dovoljne. Na takve stavove moraju odgovoriti časni policajci, jer imaju odgovornost da sprečavaju nasilje — inače se mogu smatrati saučesnicima. Ipak, oni su se do sada držali po strani, što je deo te potkulture. U takvom društvenom kontekstu, policijska organizacija i način funkcionisanja institucija još više doprinose tome da nema odgovornosti“, navodi on.
I Stanković ukazuje na SUK, koji bi u saradnji s tužilaštvima trebalo da se bavi procesuiranjem policijske brutalnosti.
„Ipak, u SUK-u su ljudi koji su, po pravilu, radili s tim policajcima pre nego što su prešli na ta ‘bolja’ radna mesta. Zbog toga su njihove istrage pristrasne i nepotpune, i ne obezbeđuju dokaze. Tužilaštvima su u takvoj situaciji vezane ruke, jer dobijaju delimične informacije i dokaze. Dodatno, na njih se vrši politički pritisak putem hijerarhije“, kaže Stanković.
On kao odgovorne vidi i one koji su na vrhu hijerarhije.
„Ministri pravde i unutrašnjih poslova jednako su odgovorni, jer treba da obezbede uslove za nezavisne istrage i operativnu nezavisnost policije — čega nema, zbog pomenutog političkog uticaja. Potom direktor policije, načelnici i komandanti jedinica, koji svojim postupcima impliciraju da su pod uticajem politike i koji neprofesionalno rukovode policijom. Na primer, nepostupanjem prema aktivistima SNS-a u situacijama kada napadaju nezadovoljne građane, nesankcionisanjem policijske brutalnosti ili neprofesionalnim istupima rukovodilaca u javnosti, poput slučajeva komandanata Žandarmerije u Novom Sadu ili komandanta JZO-a. Sve to ukazuje da oni u svemu imaju i ličnu korist“, smatra Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
