foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Marija Vasić posle sedam meseci u pritvoru, prvo u zatvoru, a onda u kućnom pritvoru, u nastavku postupka gde je optužena za rušenje ustavnog poretka, braniće se sa slobode. Za Danas kaže da joj sve ovo što doživljava ovih dana liči na san ili film. Opet.
Ona je u maju u pritvoru na Klisi šest dana štrajkovala glađu i žeđu. I te dane opisuje kao najteže u životu.
Podsetimo, na slobodu su pored nje pušteni i student STAV-a Lazar Dinić i Marijin partijski kolega iz Pokreta slobodnih građana Lado Jovović. U kućnom pritvoru još su tri člana PSG-a, Davor Stefanović, Mladen Cvijetić i Srđan Đurić.
Još šestoro ljudi koji su optuženi u ovom procesu je u izgnanstvu i nalaze se van Srbije. Studenti Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić i Jovan Dražić, kao i aktivisti Doroteja Antić i Dejan Bagarić.
– Nisam ni naslućivala da ću biti puštena. Bila sam u šetnji, natempirana da stignem do kuće na vreme. Sin mi je to saopštio pred zgradom i ostala sam šokirana. Pre svega jer žalba koju smo poslali, nije stigla na Apelaciju čak dva meseca, a za troje kolega, Mladena, Srđana i Davora, je već bila odbijena. Sve smo očekivali, samo ne da nas oslobode – kaže Vasić kojoj je u kućnom pritvoru bilo zabranjeno da komunicira sa javnošću, koristi internet ili da joj bilo ko dođe u posetu.
Danas je kaže već umorna od stresa i anksioznosti. Kada je juče saznala da je slobodna, prvo je otišla da poseti svoje kolege sa posla, profesore Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ koji su protestovali protiv direktora. Nakon toga, obišla je sve prijatelje, pa i one koji su i dalje u kućnom pritvoru, poput pokrajinskog poslanika PSG-a Radivoja Jovovića.
– Moram se brzo spremiti za obranu zajedno sa advokatima. Pre dva dana smo saznali i da je zakazano suđenje za 24. novembar, tako da se sve desilo odjednom. Ima nas dvanaest i to će biti isrpan proces. Ne znam zapravo šta pre da radim – spremim, odbranu ili časove za učenike. Ne znam ni u kakvom sam pravnom statusu u gimnaziji. Sa upravom uopšte nisam imala kontakt, niti su me obavestili u kakvom sam radnom odnosu svih ovih meseci, moram sa pravnog stanovišta da to proverim. Uplaćuju mi trećinu plate, to je jedina činjenica. Najviše bih volela da se vratim u školu, iako je u ovakvoj situaciji u kakvoj jeste – rekla je Vasić.
Dan hapšenja: Ne, ovo se ne dešava meni
Dan hapšenja teško i danas objašnjava sebi. Jednostavno, šok i misao da se sve to dešava nekom drugom.
– Prvo misliš da je film i da nije stvarnost. A onda kako dani počnu da odmiču shvatiš da si ti sada u nekom modu preživljavanja. Da ti je imperativ da fizički i mentalno izguraš dan. U zatvoru vreme stoji. Pogotovo vikendom kada nema poseta, advokata i pisama. A mene su zadesila dva pridužena vikenda, od četvrtka do utorka, ništa. Nestvarno, kako vreme tada stoji. Kad izađeš u dvorište u šetnju, ti čuješ neke glasove iza zidina, neki život, decu kako viču i igraju se, lupaju loptom.. A tebi sve stoji – nastavlja ona.
U momentima su je stizali i strahovi za sopstveni život. Najteže joj je bilo kada je sinovima saopštila da će početi da štrajkuje glađu i žeđu. Mlađi sin, koji ima 16 godina, teško je primio tu vest.
– Oni su baš taj dan, kada sam odlučila da stupim u štrajk, došli u posetu. Da li je to sreća ili ne, što sam im baš ja rekla, ne znam, ali morala sam. Druga opcija je bila da pročitaju iz novina. To je apsolutno najteži momenat u životu, saopštiti svojoj deci jednu takvu odluku, preko stakla, i suočiti se sa njihovim idejama šta to može da ti donese. Užasno je bilo i kada je moj muž posle 60 dana došao da me poseti, kada je konačno dobio dozvolu i video me u tom izdanju kada sam već prestala da uzimam hranu i vodu – izjavila je Vasić.
Uskoro je prebačena u zatvorsku bolnicu u Beograd. Tada već, ističe, nije mogla da hoda. Dve medicinske sestre su je nosile, zapravo vukle ispod ruke do policijske marice, jer sanitetskog vozila nije bilo.
– Jedan tehničar rekao je da se ne foliram jer ga bole leđa i ne može da me nosi. Ubacili su me u maricu i ostavili tako da ležim dole, na podu. Čula sam samo da neko kaže kako „ne može da vozi dok žena leži na podu marice“ to je valjda bio vozač. Onda si me podigli kao krpenu lutku, stavili u sedište i vezali. Tako poluživa sam stigla u Beograd. Čitav red zaposlenih je stajao i čekao me. Videla sam jednu medicinsku sestru kako plače, mogu da mislim kako sam izgledala. Rastrčali su se po bolnici, pitali me da li prihvatam infuziju, rekla sam da da i tu su mi se otvorile oči i došla sam sebi – priseća se Marija.
U zatvoru, do nje nisu dopirale vesti o protestima koji su se dešavali u Novom Sadu, ispred suda, jer im je bio produžavan pritvor. Kako ističe, od kanala su dostupni isključivo oni koji „ispiru mozak“.
Kada su protesti bili ispred zatvora, tad bi čuli da se nešto dešava. Da ih ljudi dozivaju.
U ćeliji je kaže vladala „robijaško-ženska solidarnost“ i sa te strane nije imala nikakvih problema. Dapače, sa tim ženama, koje su i dalje u zatvoru, ostala je u kontaktu.
Predavanja kao spas
– Prvih 48 sati kada sam privedena, bila sam u samnici u Sremskim Karlovcima, bilo je jezivo. Bez prozora si, sam u sobi. Ne znaš da li je dan ili noć. Sve oko tebe je užasno, prljavo i neverovatno smrdi. Drugu noć počela sam da se gušim. Lupala sam na vrata i pozvali su Hitnu pomoć. Iz Hitne su mi rekli da se ne gušim nego da imam napad panike. Ponudili su mi da mi daju neku inekciju, ali sam odbila, ujutro sam imala saslušanje. Ostala sam tako sama sa tim napadom panike. Prvu noć kad sam premeštena na Klisu stavili su me u neku ćeliju koja nije ni bila u upotrebi, dovukli su i neku ženu kao da nas bude dvoje. To je najgora prostorija u kojoj sam u životu bila. Dva kreveta, krv po zidovima i ništa više. Sutra su me premestili u normalnu ćeliju sa još tri žene – kazala je Vasić.
U toj prostoriji se zadržala dva meseca. Sa ženama sa kojima je delila sudbinu imala je odlične odnose. Kako su joj deca donosila svaki dan ručak, delila ga je na četiri dela, a dobru nameru, objašnjava, ljudi odmah osete.
– Videla sam da su sve tri religiozne. Rekla sam im da ja predajem religiju i da mogu da im objasnim šta ih interesuje. Odmah su se zainteresovale. Čim sam počela da pričam, zapravo predajem, rekle su, „stani, da li možemo da zapisujemo?“. Onda su tražile da im svakih dan predajem i pričam. Čitale smo dosta knjige i diskutovale o njima. Meni su ta predavanja značila koliko i njima. Spasila su me. Čujem se i dalje sa njima, pišem im redovno pisma – nastavila je naša sagovornica.
Apsurdno, Vasić je zajedno sa svojim saborcima optužena za rušenje ustavnog poretka, a upravo je ustavni poredak nekada predavala u gimnaziji.
– Nama zapravo sude za verbalni delik koji u Srbiji ne postoji. Mi smo bili savršen uzorak da nas kazne. Na našem primeru se vidi koliko se vlast plaši udruženog studentskog i opozicionog delovanja. Oni su nas samo zbog toga uhapsili, da budemo pokazna vežba i da se tako nešto ne nastavi i ne širi – zaključila je ona.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
