Samo 3,5% aktivnih građana je neophodno za smenu vlasti

Povodom njujorškog protesta, Politika je citirala Uroša Pipera koji je izbrojao 32 osobe po slikama sa N1 i NovaS, što, po njegovim procenama, znači da je 99,86 odsto Srba u NJujorku reklo NE Šolaku i njegovom pozivu. Bilo nas je verovatno preko pedeset, a i da se iko pojavio, pravo je čudo s obzirom na to da je ovde ponedeljak bio praznik.

Nije me zvao Šolak, pojavio sam se zahvaljujući LinkedInu i IT Blokadi. Mada polovinu ljudi nisam poznavao, mislim da se većina brine zbog gušenja slobode govora u Srbiji. Prema izveštaju ECPMF, Reportera bez granica i još deset relevantnih novinarskih organizacija, Srbija znatno zaostaje za zemljama EU po pitanju medijskih sloboda usled fizičkih napada, pritisaka i sličnih pojava.

Dakle, naše malo okupljanje nije podrška nekom pojedincu, već reporterima, novinarima i voditeljima koji savesno i hrabro obavljaju svoj posao u vrlo nezahvalnim uslovima.

Erika Čenovet sa Harvarda tvrdi da 3,5% populacije treba da bude uključeno u mirnu borbu protiv autoritarnog režima. Prema Čenovetovoj, jedini zaista efikasan metod za korenitije političke promene u autoritarnim društvima jeste neposlušnost civilnog sektora koji vremenom uključuje široku populaciju. Drugim rečima, studentski protesti nisu samo moralni čin, već jedino praktično rešenje, a u Srbiji je već uključeno značajno više od Erikinih neophodnih 200.000 ljudi.

U praksi to znači da ovakav nenasilni otpor uspeva u 53% slučajeva, dakle, nema garancija i uspeh zavisi od mnogo faktora, među kojima su i stepen tiranije i spoljnopolitički pritisci. Da se razumemo, ovo nije istraživanje „Canvasa“, već jedan akademski pristup na koji se poziva ekonomista Robert Rajh sa Berklija, nekadašnji američki ministar rada, a u vezi sa građanskom neposlušnošću protiv Trampa.

Četiri su bitna činioca za uspeh protesta. Prva je mogućnost da pokret ima zamajac, da stekne kritički momenat sile. Drugi je sposobnost da se utiče na elite i ljude koji imaju različite stepene društvene moći da prekinu lojalnost režimu. Jasno je da bi u našem slučaju bilo najbolje da policija i vojska dignu ruke, ali su značajni i nezavisni sudije, tužioci i advokati, kao i rok bendovi koji su otkazali Gitarijadu i Bir fest. Kako vreme odmiče, treći faktor je da pokret održi otpornost i fleksibilnost na duže staze uprkos represijama.

Naposletku, raznovrsnost metoda otpora je vrlo bitna i ulica nije jedini način. Tu su štrajkovi, bojkot radnji, kao i YouTube kanal FDU-a koji je interesantniji od domaće kinematografije poslednje decenije.

Odgovor vlasti po pravilu uključuje: sprečavanje prebegavanja (platama, podsticajima i čistkama), pobeđivanje informacionog rata (praćenje, prisluškivanje, širenje glasina, preplavljivanje TV i internet kanala), selektivna represija (zatvor, lažni pravni postupci zasnovani na optužbama za terorizam), i naposletku zavadi pa vladaj (infiltracija u pokrete, pravljenje sukoba na bazi identiteta, kao na primer da su studenti „ustaše“). Zato sam bio na protestu u NJujorku. Informacioni rat su studenti već davno dobili zahvaljujući dovitljivosti na društvenim mrežama i hodanjem kroz Srbiju, ali gašenjem poslednjih kritičkih kanala na kablovskoj televiziji ta pobeda bi mogla biti ugrožena.

Erika upozorava da globalno protesti posle kovida pokazuju manji stepen uspešnosti. Zato ponavljam nešto što sam već pisao u Danasu još u februaru: naši studenti imaju jedinstvenu priliku da ispišu nova pravila u istorijske anale.

Kada je nezavisnost univerziteta i u SAD na udaru, da pokažu zašto je neophodan nezavisni prostor akademije za opstanak kritičkog mišljenja i slobodarskog duha van okvira medijske, ekonomske i političke podobnosti.

Kritizeri i defetisti, pošto su već tako mudri, neka slobodno smišljaju šta će se raditi sutradan kada se izbori dobiju, ali neka imaju u vidu da u društvenim pojavama rešenja nema, već samo kompromisa. A mi u Njujorku ćemo protestovati za dve nedelje i kada Vučić dođe u Ujedinjene nacije.

Autor je kreativni direktor Demagog Studija

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.