Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se godišnje ubije više od 1.
Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je reč o Srbiji, koja je na 13. mestu po broju samoubistava u svetu, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se godišnje ubije više od 1.300 ljudi.
Aleksandra Kalasić, član Nacionalne komisije za mentalno zdravlje u SZO kaže za Danas da su samoubice najčešće osobe od 15 do 35 godina i da je više muškaraca, nego žena.
– Poznato je da su žene depresivnije, ali se pri tom češće od muškaraca odlučuju za stručnu pomoć – objašnjava Kalasićeva. Prema njenim rečima, akt samoubistva je impulsivan, a glavni faktor rizika su psihički poremećaji, na prvom mestu depresija.
– Potrebno je obrazovati zdravstvene radnike, ali i celo stanovništvo o tome da je depresija bolest koja se leči, a ne tužna faza koja će proći. Pogrešno je urođeno mišljenje da čovek koji će se ubiti ne priča o tome. Takve osobe ipak šalju signale za pomoć – ukazuje Kalasićeva i dodaje da ne postoji jedan uzrok zbog kojeg se osobe odlučuju da izvrše samoubistvo, „jer je to složena pojava i individualni čin“.
Ona navodi da pojedine zemlje, poput Finske i Škotske, imaju programe prevencije samoubistava i „značajno su smanjile suicidnu stopu“. Naša sagovornica podseća da je Srbija potpisala Nacionalnu strategiju razvoja mentalnog zdravlja početkom 2007. i time se obavezala da će se baviti mentalnim poremećajima. Međutim, kako kaže, od usvajanja Strategije do realizacije dugačak je put.
Na pitanje šta je potrebno uraditi kako bi se stopa samoubistava smanjila i u Srbiji, Kalasićeva odgovara da je neophodno razvijati službe mentalnog zdravlja. Ona takođe ukazuje na to da mediji u Srbiji na pogrešan način izveštavaju o samoubistvima, kao i da time utiču da se suicidne osobe odluče na taj čin.
Dejan Stojičić iz nevladinog Centra „Srce“, koji se bavi emotivnom podrškom i prevencijom samoubistava, kaže za Danas da ova organizacija najviše poziva dobija u jesen i to od osoba koje imaju između 20 i 40 godina. On dodaje da većina njih, koji su se o tome izjasnili, nema partnera (46 odsto ukupnog broja) i da žene više pozivaju Centar od muškaraca (53 odsto). Prema njegovim rečima, mentalni poremećaji su najčešće vrste problema kod pozivara (26, 6 odsto), a zatim sledi usamljenost (16 odsto). Takođe, ističe Stojičić, 37 odsto pozivara je zadovoljno radom organizacije „Srce“ i kažu da se osećaju bolje posle razgovora.
Volonteri ovog Centra, objašnjava naš sagovornik, trude se da saslušaju ljude, ponude neosuđujući razgovor i spuste tenziju, kako bi se svest kod pozivara, koja može dovesti do samoubistva, promenila.
– Pokušavamo da pronađemo rešenje za njihove probleme, pa ih upućujemo na određene državne institucije i nevladine organizacije, koje im mogu pomoći – naglašava Stojčić.
Prošle godine, navodi on, Centar je registrovao više od 1.200 poziva za pomoć, od kojih je jedna četvrtina došla od osoba koje su htele da izvrše samoubistvo. Takođe, ovoj organizaciji građani se obraćaju za pomoć i preko i-mejlova, „koje najčešće šalju mladi“.
– Imali smo slučajeve da nas pozovu osobe koje u tom trenutku žele da izvrše samoubistvo i podele poslednje trenutke sa nama. Najčešće je u pitanju predoziranje lekovima – ukazuje Stojičić.
On naglašava da mreža podrške suicidnim osobama u Srbiji ne funkcioniše na odgovarajućem nivou, „pa bi građani trebalo da više pažnje obraćaju jedni na druge, da primete da li kod osoba u njihovoj okolini dolazi do naglih promena raspoloženja, da li se zatvaraju u sebe“.
– Medijima je važno da imaju šokantne fotografije i snimke osoba koje žele da izvrše samoubistvo, umesto da informišu građane o ovom problemu – zaključuje Stojičić.
Tijana Mandić, klinički psiholog, kaže za Danas da od društvenih, individualnih, porodičnih i drugih uslova zavisi da li će neka osoba izvršiti samoubistvo. Prema njenom mišljenju, neki ljudi su osetljiviji na društvene probleme, poput nestašice, nepravde i obmana, „što sveukupno stvara kontekst da ta osoba ne može da se adaptira na okolinu“.
Takođe, dodaje ona, porodični faktor je veoma bitan, jer ako neko od porodice ne dobija dovoljno pažnje, može da pomisli da bi bilo bolje da ga nema.
– Dakle, kada se spoje mnogi faktori, povećava se verovatnoća da neko izvrši samoubistvo – objašnjava Mandićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
