Sandra Orlović: Procesurianje ratnih zločina u Srbiji potonuće još dublje 1Foto: Media centar

Onog trenutka kada u Srbiji vladavina prava bude iznad političkih, ideoloških i drugih interesa, izjave političara o časti oficira koji su učestvovali u ratovima obeleženim egzekucijama žena, dece i staraca, predstavljaće tešku sramotu, pre svega za njih.

 Do tada, ove izjave su samo dijagnoza društva koje nije ni počelo da se suočava sa zločinima iz devedesetih, posebno kada je reč o Kosovu, već i dalje računaju na političku dobit na ispraznoj kvazipatriotskoj retorici. Ako je za predsednika Srbije načelnik Generalštaba Ljubiša Diković častan oficir i čovek iza čije vojske su ostali leševi civila, popaljena i opljačkana imovina u to vreme građana Jugoslavije, i čija je vojska skrivala tela žrtava od njihovih porodica, ni malo ne čudi ni kada predsednik nedugo posle javno zapreti tužiocu za ratne zločine zbog angažovanja na pronalasku masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca – ističe u oproštajnom intervjuu za Danas Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Naša sagovornica, koja uskoro ide na usavršavanje u SAD, dodaje da je ovim izjavama i aboliciji nekih zvaničnika vojske i policije za zločine iz devedesetih doprinela i međunarodna zajednica.

– Površno razumevanje suočavanja sa prošlošću i svođenje ovog procesa na razmenu izvinjenja i po koje ljudske reči o žrtvama druge strane bez suštinskog institucionalizovanog i beskompromisnog procesa tranzicione pravde, ne može da odgovori na zahtev i potrebu brojnih žrtava za pravdom i istinom. Tako je i u slučaju generala Dikovića. Gotovo svi relevantni akteri međunarodne zajednice ne vide ništa sporno da takav general dolazi u zvanične posete njihovim zemljama i govori o mirovnim misijama – naglašava Orlović.

Sa našom sagovornicom smo razgovarali i o tužbi načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića protiv FHP i Nataše Kandić, radu Tužilaštva za ratne zločine i Haškog tribunala, odnosu vlasti prema procesuiranju ratnih zločina, regionalnom pomirenju, statusu civilnih žrtava rata…

Osvemu tome možete da čitate u kraćoj verziji intervjua u sutrašnjem štampanom izdanju Danasa, dok ćemo integralni intervju postaviti na našem sajtu.