Nakon višemesečnog zastoja, iznenadni diplomatski obrti ponovo su oživeli pitanje nuklearnog programa Irana. Najpre je u ponedeljak Iran potpisao dogovor sa Brazilom i Turskom koji predviđa da se veliki deo zaliha obogaćenog urana prebaci u Tursku na dalje procesuiranje u zamenu za novo gorivo za nuklearni reaktor u Teheranu. Ovakav razvoj situacije viđen je kao pokušaj Mahmuda Ahmadinedžada u poslednjem trenutku da odvrati pritiske od novih sankcija i kao način da kupuje dodatno vreme.
Dogovor sa Brazilom i Tuskom nije odvratio SAD i njene zapadne saveznike od cilja da vrše pritisak na uvođenju sankcija protiv Teherana. Samo dan kasnije američka državna sekretarka Hilari Klinton objavljuje da su SAD stekle važnu podršku Rusije i Kine za uvođenje novih sankcija protiv Irana. S druge strane, i dalje postoji jak otpor ostalih članica Saveta bezbednosti UN. Najmanje tri od 10 nestalnih članica Saveta – Brazil, Turska i Liban – izričito su protiv novih kaznenih mera.
Zapadne diplomate kažu da sankcije same po sebi neće rešiti problem nuklearnog Teherana ali da bi u kombinaciji sa ostalim vidovima pritisaka moglo doći do promena. „Ovakva politika će malo verovatno proizvesti uspeh. Pravo pitanje je šta ako sankcije ne urode plodom. Šta ćemo onda učiniti?“, pita se Dejvid Kej, bivši inspektor UN za naoružanje.
Ričard Perl, bivši zvaničnik Pentagona, sumnja da će sankcije biti efikasne u zaustavljanju Irana te preporučuje SAD da se okrenu iranskoj opoziciji u smislu da im pomognu da doprinesu promeni režima u Teheranu.
Očekivano je da Izrael podržava sankcije pa čak i mogućnost vojnog udara protiv Irana. Na ovakav zaključak upućuje stav vlasti ove zemlje koje su iransko posedovanje nuklearnog oružja nazvali „crvenom linijom“. Za stručnu javnost je, međutim, zabrinjavajuća odluka SAD da finansiraju izraelska raketna polja kao sistem odbrane od raketnih napada na ovu zemlju.
Iako Savet bezbednosti usvoji nove sankcije nejasno je da li će odredbe rezolucije, uključujući i inspekcije iranskih brodova za koje se sumnja da prevoze nuklearnu tehnologiju ili oružje, dovoljno zaplašiti Iran da obustavi proces obogaćivanja urana i započne saradnju sa međunarodnim inspektorima. Nijedan od prethodna tri seta sankcija usvojenih u Savetu tokom mandata Buša nisu doneli očekivane rezultate.
Neki od najoštrijih predloga mera jedva da su bile predlog rasprave dok su SAD tragale za podrškom Kine, koja je veliki trgovinski partner sa Iranom. Zajedno sa Rusima, Kinezi mogu da blokiraju sve mere koje predviđaju zaustavljanje dostave nafte iz iranskih luka ili gas iz te zemlje. „Prethodna tri seta sankcija mnogi iranski trgovinski partneri su jednostavno ignorisali. „Primeniti mere su đavolska posla“, smatra Patrik Klavson, zamenik direktora za istraživanja u vašingtonskom Institutu za bliskoistočne studije.
Ostaje da se vidi da li će prvo sankcije biti izglasane, a potom da li će one, kako tvrdi iranska strana, samo diskreditovati Zapad ili će ovoga puta končano promeniti ponašanje Irana.
Predlozi rezolucije
* Novi okvir za pomorske inspekcije ako postoji osnovana sumnja da neki brod prenosi konvencionalno naoružanje ili nuklearne materijale;
* Zabrana zemljama da prodaju Iranu tenkove, borbena vozila, ratne avione, brodove i drugu vrstu teškog naoružanja, uključujući helikoptere u rakete;
* Zabrana otvaranja novih ekspozitura i predstavništava iranskih banaka ukoliko postoji sumnja da su umešane u nuklearne aktivnosti;
* Veća kontrola rada iranskih banaka u cilju sprečavanja transakcija koje doprinose širenju nuklearnih aktivnosti;
* Biće proširena lista članova Revolucionarne garde kojima će biti zamrznuta imovina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
