foto FoNet Sofija VukajlovićNavršava se godinu dana otkako se srušila nadstrešnica sa novorenovirane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i okončala živote šesnaestoro ljudi. Kao odgovor na nasilje koje su doživeli na komemorativnom skupu tri nedelje kasnije, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu stupili su u blokadu te visokoškolske ustanove.
Ubrzo zatim, zgrade blokiranih fakulteta širom zemlje postale su glavno uporište pobune kakvu Srbija odavno ne pamti. U susret godišnjici tragedije, ali i planiranom početku akademske godine, osvrćemo se na prvobitna četiri studentska zahteva koja su obeležila početak blokada.
Pre skoro godinu dana, studenti, na plenarnim zasedanjima – ’’plenumima’’, demokratskim glasanjem usaglasili su se oko četiri zahteva koje su izneli nadležnim organima:
1. Objavljivanje kompletne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu,
2. Identifikovanje i procesuiranje lica odgovornih za napade na studente i profesre tokom protesta, te razrešavanje tih lica ukoliko su u pitanju javni funkcioneri,
3. Oslobađanje studenata i građana koji su neosnovano privedeni na protestima, kao i odbacivanje optužbi protiv njih,
4. Povećanje budžeta za visoko obrazovanje u iznosu od 20 odsto.
U mesecima koji su nastupili, kako nadležni organi Republike Srbije, tako i oni organi čije nadležnosti ne obuhvataju predmet zahteva, oglašavali su se tvrdnjama da su studentski zahtevi, ma koliko po njihovoj oceni bili nerazumni i anarhistički, ipak ispunjeni. Studenti, ali i predstavnici struke na to su odgovarali odlučno – zahtevi nisu ispunjeni, blokade fakulteta se nastavljaju.
“Prva četiri zahteva su u osnovi bila politička, sada to nazivamo pravim imenom“
Početkom maja 2025. godine, u saopštenju objavljenom na zvaničnoj Instagram stranici Studenata u blokadi, studenti su poručili da i nakon pet meseci intenzivnog pokušavanja da do ispunjenja zahteva dođu mirnim i legitimnim sredstvima, vlast nije ispunila zahteve, niti pokazala inicijativu da to u budućnosti uradi.
U istom saopštenju izjasnili su se o narednom koraku.
’’Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentartnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije,“ naveli su u saopštenju.
Danas, kako se čini, ni vlast ni studenti, prvobitne zahteve više ne spominju, a sav fokus pobunjenih studenata, naizgled se usmerio ka pritisku da se raspišu vanredni izbori.
O tome da li su studenti tada ’’digli ruke’’ od ispunjenja zahteva, ili su ih ovim potezom proširili i obuhvatili, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević kaže za Danas da su prva četiri zahteva u osnovi bila politička, jer je ispunjenje tih zahteva podrazumevalo značajne političke promene u Srbiji.
Profesor Jovančićević kaže da ukoliko bi na zahteve odgovorio, sadašnji režim ne bi ni mogao ostati na vlasti.
’’Vlast na te zahteve nije odgovorila, kao što smo svi i očekivali, pa su se studenti politički profilisali i tražili da dođe do novih izbora’’, ističe Jovančićević, te ocenjuje da su, tražeći izbore, studenti konačno stvari nazvali pravim imenom.
Sve je to, kako kaže, politika od samog početka.
„Ništa se značajnije nije promenilo od decembra meseca pa do danas. Isto će biti i u subotu, ostajemo u sferi politike, samo što je nešto što je bilo implicitno, postalo direktno i eksplicitno,“ objašnjava.
Sve je spremno za početak nastave, sem ispunjenih zahteva – kako dalje?
U dokumentu koji su krajem maja potpisali Rektorski kolegijum i dekani Beogradskog univerziteta, a koji je tada u celosti objavio N1, izložena je vizija neke nove, rekonceptualizovane studentske borbe.
’’Šta će se dogoditi ukoliko se ne raspišu izbori do jeseni ili ukoliko se uopšte ne raspišu izbori? Mora se menjati način borbe’’, stoji u dokumentu, te se dodaje jasno: ovo nije odustajanje od studentskih zahteva, za njih se u novoj školskoj godini mora napraviti mesta.
’’Odluke brojnih nastavno-naučnih veća, rektorskih i dekanskih kolegijuma pokazuju da su studentski zahtevi postali zahtevi celokupne akademske zajednice. Studentima u blokadi je potrebna podrška u zalaganju za zahteve koji su ih okupili, ’’ navodi se u dokumentu.
Rektorski kolegijum predstavio je tada ’’kombinovani model’’: održavanje nastave, uz posebno odvajanje vremena za plenume, kao i zajedničke proteste studenata i profesora.
Kako su proteklih meseci održani ispitni rokovi na većini državnih fakulteta, koje studenti nisu bojkotovali, a u ponedeljak je planiran i povratak redovnim nastavnim aktivnostima, čini se da su studenti spremni da, kako je i Rektorski kolegijum zamislio, svoje napore nastave u svojstvu građana.
Sledeća tačka fokusa – Studentska lista
’’Najvažnije pitanje sada je da li treba obelodaniti ko su ti ugledni građani koji će se naći na studentskoj listi,“ smatra profesor Branimir Jovančićević.
Ukoliko bi do toga došlo, Jovaničićević predviđa da bi se onda težište političke borbe prebacilo sa studenata, na neke nove ljude, ali ne u potpunosti.
’’Politička aktivnost studenata nikako ne sme da zamre i da nestane, oni treba da i dalje budu deo političkog procesa, ali bi praktično dobili direktnu političku pomoć onih koji se nalaze na listi. Pretpostavljam da su ljudi koji se nalaze na listi već politički aktivni, samo bi se sada definisali kao budući poslanici, što je drugačija situacija od one u kojoj deluju kao da su u tajnosti’’, zaključuje naš sagovornik, te dodaje da studentima i budućim poslanicima njihove liste sledi saradnja, ne samo u marketinškom, već i u tehničkom i direktno političkom smislu.
Godinu dana kasnije, jedno je sigurno – studenti svoju borbu nastavljaju, u ime onih šesnaestoro ljudi koji pravdu ne mogu da izbore sami.
Prvog novembra, pozivaju na komemorativni skup tamo gde je sve i počelo, u Novom Sadu, a zahtev je samo jedan – da nikada ne zaboravimo.
Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
