Šešelj odgovoran za masovna ubistva u BIH

Tužiteljka Kristina Dal tvrdila je juče, u završnom delu uvodne reči na suđenju Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, da će dokazati da je on odgovoran za masovna ubistva Muslimana širom BIH 1992. Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj, Vojvodini i BIH, 1991-93.
Dalova je naznačila da je početkom rata Šešelj – u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata uspostavljanja proširene srpske države – slao u BIH dobrovoljce koji su učestvovali u proterivanju i ubijanju stotina muslimanskih civila u opštinama Zvornik, Bijeljina, Bosanski Šamac, Mostar, Nevesinje i na području Sarajeva.
Tužiteljka je najavila da će svedoci potvrditi da su „šešeljevci“ učestvovali u ubistvu više od 300 civila na tri lokacije kod Zvornika u maju 1992, pošto su sa drugim srpskim snagama nasilno preuzeli grad. Po njenim rečima, Šešelj je prethodno, u aprilu 1992, u Malom Zvorniku rekao da će „očistiti Bosnu od pagana i pokazati im put na istok“.
„Šeselj se kasnije hvalio efikasnošću svojih dobrovoljaca u Zvorniku. Prema žrtvama je postupano izuzetno brutalno samo zato što nisu bile Srbi“, kazala je Dalova. Ona je, kao primer Šešeljevih zločina, navela ubistvo oko 200 nesrba u Mostaru i Nevesinju u junu 1992, kao i zlodela nad muslimanskim civilima na području Sarajeva 1993.
Šešelj je prethodno i ta mesta lično obišao i govorio pristalicama, napomenula je Dalova. Kao vođe dobrovoljaca SRS koji su činili zločine, tužiteljka je navela imena Srećka Radovanovića zvanog Debeli, Mirka Blagojevića, Branislava Vakića i drugih, podvlačeći da su svi bili bliski Šešelju koji ih je kasnije unapredio u „četničke vojvode“.
Zastupnica optužbe završila je uvodnu reč, a danas će, u nastavku suđenja, svoju izjavu dati optuženi Šešelj. On je najavio da će izjava trajati četiri sata. Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 24. februara 2003.