Skeptičnost prvih koraka

Evidentno je da inostrani dobrovoljni penzioni fondovi pokazuju veliko interesovanje da posluju na tržištu Srbije. Razlog za to je verovatno činjenica da je srpsko tržište u tom segmentu prazno, a životno osiguranje i dalje je tek u začetku. Narodna banka Srbije upravo je izdala sedmu licencu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Sudeći prema podacima koje smo dobili, fondovi koji zasad posluju kod nas imaju oko 130.000 potpisanih ugovora o dobrovoljnom penzijskom osiguranju, što je i dalje zanemarljivo u poređenju ne samo sa zemljama Evropske unije, već i jugoistočne Evrope. Procene pojedinih istraživanja, ipak, ukazuju da oko dva miliona građana Srbije razmišlja o dodatnim penzijama.

Minimalan ulog 1.000 dinara

BS i zakonski propisi obavezuju društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima da u svojim prospektima propišu minimalne uloge, a ograničenje za maksimalan iznos ne postoji. U većini figurira 1.000 dinara kao najmanji mesečni ulog. Raiffeisen Future propisao je deset odsto minimalne bruto zarade kao minimalni ulog (trenutno iznosi 1.300 dinara), a Dunav sedam odsto minimalne bruto zarade (895 dinara). Ova društva dva puta godišnje usklađuju ove iznose s rastom minimalne bruto zarade u Republici. Najnoviji takmac na našem tržištu – Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Triglav-penzijski fondovi – propisao je minimum od 1.050 dinara, a operativno se, kako najavljuje Saksida, uključuje u „utakmicu“ početkom avgusta.
Uslovi za osnivanje društva za upravljanje i fonda u Srbiji ocenjuju se kao veoma strogi, što može da ohrabri građane. To je i svojevrsna garancija kompanijama da će Narodna banka Srbije i u tom segmentu uvesti red i pravila igre kao i u bankarstvu i da neće biti prostora za mešetarenje.

Iskustva zemalja u okruženju

– Hrvatska je odjednom i veoma brzo reformisala penzijski sistem, što je podrazumevalo reformu prvog stuba, stvaranje drugog i odmah posle toga uvođenje i trećeg stuba, tako da sada njihov penzijski sistem ima tri nivoa. Treći nivo je u ovim zemljama počeo da se grana, imaju dosta penzijskih fondova i društava. Slovenija je deset godina vršila preraspodelu i napravila sistem s mnogo više modula, ali ne treba zaboraviti da je Slovenija ekonomski najrazvijenija od svih bivših republika SFRJ – objašnjava za Danas Tatjana Rakonjac Antić.

– Sigurnost dobrovoljnog penzijskog osiguranja garantuje Narodna banka Srbije koja ima dvostruku funkciju – izdaje dozvole za rad i kontroliše rad. Ako je, dakle, NBS kredibilna institucija ona time garantuje da su penzijski fondovi valjane institucije. Prvi stub penzijskog osiguranja nije fond, jer se sredstva prikupljena na ime doprinosa ne investiraju. Reč je, dakle, o tekućem fondu, odnosno o sistemu da radno sposobno stanovništvo uplaćuje novac koji se koristi za isplatu penzija. To je garancija da ćete u starosti imati kakvu takvu finansijsku sigurnost. Drugi stub je, za razliku od trećeg, takođe obavezan. Tu vam država naređuje koliko i na koji način ćete štedeti kako biste imali bolju finansijsku situaciju u starosti. To znači da se deo doprinosa iz prvog stuba transferiše u drugi, što može stvoriti deficit u prvom i zbog toga je neophodno tome pristupiti s posebnom pažnjom – kaže za Danas Gordana Matković, bivša ministarka za socijalnu politiku.
Ona ističe da je u Srbiji trenutno najveći problem što je bez posla milion ljudi, jer kada bi i oni uplaćivali doprinose ne bi moralo da se toliko sredstava dotira iz budžeta u penzijski fond.
Tatjana Rakonjac Antić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koja je doktorirala upravo na temu dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kaže za naš list da je u svetu iza svega što se radi u vezi s trećim stubom penzijskog osiguranja država, tako da su građani sigurni da će im i penzije biti redovne.
– Uvođenje trećeg stuba omogućava mlađoj generaciji da na vreme osigura dodatna sredstva za starost. Smatram da starija generacija neće osetiti blagodeti tog sistema. Problem je, međutim, što tom sistemu, iako ima transparentnosti, nedostaje sigurnost i razjašnjenje sigurnosti – kaže Rakonjac Antić.
Ona naglašava da bi trebalo najpre izvršiti reformu prvog stuba penzijskog osiguranja, od čega zavisi najveći deo stanovništva.
– Smatram da bi trebalo izvršiti celokupnu reformu sistema penzijskog osiguranja koja podrazumeva paralelnu transformaciju i stvaranje sva tri stuba. Pored uvođenja trećeg stuba trebalo bi reformisati prvi stub i uvesti drugi. Činjenica je da kada je na raspolaganju više mogućnosti onda je i rizik manji, jer se lakše možete preorijentisati na neki drugi stub. Trebalo bi da se napravi detaljna analiza i uporede troškovi uvođenja i neuvođenja drugog stuba penzijskog osiguranja i na osnovu toga donese odluka o njegovom osnivanju – smatra Rakonjac Antić.
Najnoviji učesnik na srpskom tržištu je Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Triglav – penzijski fondovi a. d. Beograd.
– Kada smo Narodnoj banci Srbije predstavljali poslovni plan za rad u Srbiji u njemu je pisalo da očekujemo da bar pet godina radimo s gubitkom. Ovde smo, međutim, jer je tržište Srbije u razvoju i sigurni smo da će nam se taj gubitak na kraju isplatiti i pretvoriti u dobitak. Planiramo da zauzmemo deset odsto tržišta, jer kako smo procenili u Srbiji ima mesta za deset fondova ovakvog tipa – izjavio je na konferenciji za novinare Vojko Saksida, generalni direktor ovog društva.
Narodna banka Srbije 8. septembra prošle godine izdala je prvu licencu i to društvu Delta Generali, čiji je jedini akcionar Delta Generali osiguranje a. d. o. Beograd. Ovaj penzijski fond ima 30.000 članova. Prošle godine dozvolu za rad dobila su i društva Raiffeisen Future (u vlasništvu Raiffeisenbank a. d. Beograd i trenutno ima oko 4.000 članova penzijskog fonda), Garant penzijsko društvo (99 odsto akcija je u vlasništvu Prve pokojinske družbe d. d. Ljubljana, a jedan odsto Eki investment d. o. o. Beograd i ima 1.366 članova) i DDOR Penzija plus (u vlasništvu Akcionarskog društva za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad i ima oko 27.200 članova). Od februara ove godine na tržištu Srbije posluje i NLB Nova penzija čiji su vlasnici Nova ljubljanska banka a. d. (51 odsto akcionarskog kapitala), Skupna pokojinska družba (26 odsto), NLB LHB banka a. d. Srbija (11,5 odsto) i Continental banka a. d. NLB Group Novi Sad (11,5 odsto). NLB Nova penzija trenutno ima više od sto članova ali se, kako su nam rekli u ovom društvu, tokom juna očekuje zaključenje još 3.000 ugovora. Dunav, čijih je 100 odsto akcionarskog kapitala u rukama Kompanije Dunav osiguranje a. d. o. Beograd licencu je dobio u martu i trenutno ima oko 63.000 članova penzijskog fonda.
U Narodnoj banci kažu da povećavanje broja učesnika na tržištu Srbije dobrovoljnih penzijskih fondova doprinosi još većoj konkurenciji na ovom tržištu, a građanima pruža više mogućnosti za ovakav vid štednje za starost. NBS će težiti uspostavljanju realne javnosti rada koja će građanima omogućiti da se, u skladu sa sopstvenim prioritetima, odluče za obim rizika koji prihvataju pristupanjem određenom dobrovoljnom penzijskom fondu. U NBS nisu mogli da kažu koliko društava je u proceduri za dobijanje licence za poslovanje u oblasti dobrovoljnog penzijskog osiguranja, ali ističu da će svako ko ispuni uslove za rad, što podrazumeva da osnivački kapital ne može da bude manji od milion evra, svakako dobiti ovu dozvolu.