Školski programi i udžbenici „pucaju“ od nacionalnih sadržaja: Vlast bi da ih „pojača“

Za drugi deo ovog cilja koji govori o razvijanju interkulturalnosti i poštovanju svetske kulturne baštine čini se da neće biti mnogo mesta u novim udžbenicima, jer sve dosadašnje izjave predstavnika vlasti govore u prilog tome da će školske lekcije služiti za “patriotsko” obrazovanje i “bildovanje” nacionalne svesti srpskih đaka.

Predlog izmena Zakona o udžbenicima koji je Vlada usvojila, predviđa da državni izdavač Zavod za udžbenike napravi jedinstvene udžbenike za srpski jezik, istoriju, geografiju, svet oko nas, prirodu u društvo, muzičko i likovno u osnovoj školi, što bi, prema rečima premijera Đura Macuta, trebalo da “definiše srpski obrazovni prostor i omogućiti da i učenici, ali i roditelji ne lutaju više”. Šta god to značilo.

Na meti kritika i nastavni programi

Nisu samo udžbenici na meti kritika. Godinama slušamo kako u nastavnim programima nema dovoljno nacionalnih sadržaja.

Izmišljotine da postojeći školski programi, i prema njima pravljeni udžbenici, ne pominju najvažnija imena naše nauke poput Nikole Tesle, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina svojevremeno su motivisale bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčeviča sa sazove hitnu konferenciju za medije i te navode demantuje.

U materijalu koji je tada podeljen novinarima piše da, recimo, teme i sadržaji od nacionalnog značaja čine 90 odsto programa srpskog jezika i književnosti, uz pominjanje svih značajnih ličnosti naše istorije i kulture.

Zavod za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) nikad nije radio analizu koja bi pokazala da li je u nastavnim programima previše ili premalo sadržaja od nacionalnog značaja. Stoga je teško odgovoriti na pitanje da li nacionalnih sadržaja ima premalo ili previše jer se zastupljenost nacionalnog identiteta u programima može tumačiti na potpuno različite načine, što se neretko dešava i u stručnoj, i u naučnoj javnosti. A kad nemamo precizno definisane odrednice, jasno je da ih svi mogu posmatrati u „ličnom ključu“, pojasnili su svojevremeno iz ZUOV-a.

Ipak, evidentno je da su u programima i udžbenicima nacionalni sadržaji jasno prisutni i dominiraju u predmetima poput srpskog jezika, istorije, geografije i prirode i društva.

Prema procenama nadležnih, procenti domaće književnosti u razredima osnovne škole prelaze 80 odsto, a u gimnaziji se kreću između 62 i 79 odsto. Udžbenici različitih izdavača variraju po broju strana, priloga i obimu, ali svi pokrivaju obavezne nacionalne teme.

Podatke o zastupljenosti nacionalnog sadržaja svako može da vidi u odnosu na program konkretnog predmeta i razreda.

U istoriji u petom razredu, recimo, ovakvih sadržaja je najmanje, što je logično jer se uči stari svet, a najviše ih je u osmom razredu budući da se tada radi nacionalna istorija. Slično je i sa geografijom.

No, jasno je da se ova priča zloupotrebljava u političke svrhe, a teza o tome kako nam strane korporacije pišu udžbenike uglavnom se plasira kada treba skrenuti pažnju sa nekih društvenih dešavanja ili se suprotstaviti izmišljenim spoljnim neprijateljima.

U tom kontekstu za aktuelni režim su vrlo pogodne teme o ustaškim zločinima u NDH i Jasenovac, za koje se tvrdi da su nedovoljno predstavljene u postojećim udžbenicima istorije.

Ministarstvo prosvete nikada nije izašlo sa podacima koji bi potvrdili ili opovrgli ovu tvrdnju, ali jesu izdavači.

Jasenovac u udžbenicima istorije

Uporedna analiza udžbenika istorije za osmi razred osam izdavačkih kuća o zastupljenosti sadržaja koji se odnose na stradanje Srba u NDH pokazuje da su netačni navodi da se Jasenovac pominje u jednoj rečenici ili pasusu, kako su to tvrdili predstavnici aktuelne vlasti.

“Sadržaj stradanja Srba u NDH se gotovo u svim udžbenicima (8/9) detaljnije razrađuje kroz dve lekcije, i to, najpre kroz širi kontekst okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. (kod većine udžbenika u potcelinama koje se tiču formiranja NDH), a potom, specifičnije, u okviru lekcija o ljudskim žrtvama na teritoriji Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata (kroz potceline najčešće definisane ključnim rečima „logori” i „genocid”). U samo jednom udžbeniku ispitivani sadržaj se smešta pod dosta opsežnu celinu „Vojni poraz Jugoslavije” (IK Zavod za udžbenike)”, navodi se u analizi.

Prema broju strana pomenuti sadržaji su najzastupljeniji u udžbeniku izdavačke kuće Freska (4), potom u Vulkanovom (3,5), IK Gerundijum (3,5) i Klet (3,5), zatim slede Bigz (3), Data status (3), Novi Logos (3) i na kraju Zavod za udžbenike (1,5).

U ukupno osam udžbenika pronalazi se čak 32 istorijska izvora i dodatnih tekstova u vezi sa ispitivanim sadržajem. U pogledu foto-materijala, ispitivani sadržaj je u svim udžbenicima u manjoj ili većoj meri pokriven vizuelnim izvorima i adekvatno i tačno potpisan. U pogledu zastupljenosti i podudaranja konkretnog foto-sadržaja, primetno je da svi ispitivani udžbenici (8/8) sadrže portretnu fotografiju Diane Budisavljević. U 7/8 udžbenika postoji i fotografija spomenika „Kameni cvet” u Jasenovcu (izostala je jedino u izdanju IK Zavoda za udžbenike), dok je portretna fotografija Anta Pavelića evidentirana u 7/8 udžbenika (ne pronalazimo je u izdanjima IK Zavoda), piše, između ostalog, u analizi.

“U svim udžbenicima navodi se informacija da tačan broj žrtava sistema logora Jasenovac nikada nije utvrđen tj. da je taj podatak teško precizno utvrditi, te da nije postignuta saglasnost o broju ubijenih u ovom logoru. U svim ispitivanim izdanjima primetno je nastojanje da se Jasenovac kao jedan od ključnih sadržaja programa što preciznije i detaljnije definiše, kao i to da se statistika žrtava prikaže uz precizno pozivanje na izvore za navedenu statistiku. Podatak od 700.000 stradalih je neizostavno pomenut u svakom od ispitivanih udžbenika”, istaknuto je u analizi.

Ćutanje struke

Stručna društva koja okupljaju nastavnike predmeta za koje se najavljuju jedinstveni udžbenici nisu se oglašavala o najavljenom uvođenju nacionalnih udžbenika, a ispod radara javnosti je prošla peticija koju su nadležnima uputili autori aktuelnih udžbenika čiji su izdavači privatne izdavačke kuće.

Više od 100 stvaralaca udžbenika (ne samo iz predmeta za koje se najavljuju nova izdanja), u protestnom pismu Ministarstvu prosvete, predsedniku Vlade Srbije i Narodne skupštine, ukazalo je da optužbe da su udžbenici koji ne potiču od državnog izdavača manje vredni ili čak štetni po državne interese – nisu utemeljene u činjenicama.

“Svi udžbenici, bez izuzetka, podležu istim kriterijumima i strogoj proceduri odobravanja od strane nadležnih komisija, čije članove imenuje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ne postoje „paralelni“ programi ili sadržaji – postoje samo različiti pristupi u okviru istog programa, što je i prednost pluralizma u obrazovanju”, ističe se u pismu.

Dodaje se da je rezultat slobodnog tržišta znatno veći kvalitet udžbenika – kako u pogledu sadržaja, tako i u vizuelnom i pedagoškom smislu, što su prepoznali i nastavnici i učenici širom Srbije.

“Takođe, činjenica da su mnogi od nas svojevremeno pisali za državnog izdavača svedoči da pitanje ‘na čijoj smo strani’ nije profesionalno, već nametnuto. Podržavamo uvođenje striktnih i ujednačenih standarda za predmete od nacionalnog značaja. Ali insistiramo da to ne sme da bude izgovor za ukidanje slobode izbora, za vraćanje monopola i za marginalizaciju stručnjaka koji decenijama doprinose kvalitetu našeg obrazovnog sistema”, naveli su autori udžbenika u pismu.

Njihov poziv na stručnu, a ne ideološku diskusiju nadležni su ignorisali.

Umesto da odgovori na neprijatna pitanja, režim menja temu

– Svaki put kada bi trebalo da odgovore na neprijatna pitanja koja se tiču razobručenog kriminala, korupcije, represije, prebijanja studenata, odgovornost za ubistvo šestaestoro ljudi i dece na novosadskoj železničkoj stanici itd. režim menja temu i pokušava da jačanjem naci-šovinističkih narativa ućutka slobodne i kritičke delove društva. Cilj je da se ponovo bavimo njihovim temama i da nas odvedu na teren nacional-šovinizma u kome se oni izvrsno kreću – komentariše istoričar Milivoj Bešlin.

Umesto da, kako dodaje, režim odgovori gde nestaju milioni iz budžeta uplaćeni na račun Zavoda za udžbenike, javnosti se bacaju dimne bombe i stare nacionalističke floskule, a pomenutom Zavodu se nabacuju novi, još lukrativniji poslovi.

Bešlin navodi da je prvi cilj režima da izbace sa tržišta privatne izdavače bez kojih ne bi bilo minimalne multiperspektivnosti u udžbenicima i bez kojih bi postojala potpuna unifikacija karakteristična za izrazito nedemokratska društva.

On ukazuje da su i do sada svi udžbenici – bilo da ih izdaje Zavod ili privatni izdavači – bili pisani isključivo prema nastavnim programima koje propisuje država, a prolaze kroz strogu režimsku kontrolu koju, takođe, sprovodi država i njene institucije.

– Zašto onda teme od “nacionalnog značaja” nisu već u nastavnim programima? Jasno je da je u pitanju populizam, koji za cilj ima jeftine političke poene, a cenu toga će platiti učenici kroz pad kvaliteta obrazovanja. Takođe, obrazloženja koja daju niže rangirani predstavnici režima o tome da će novi, totalitarni i ideološki strogo usmereni nacionalni udžbenici biti instrument u “borbi za nacionalno i duhovno zdravlje naše omladine“ i da dosadašnji udžbenici nisu u skladu sa “vrednosnim okvirom našeg naroda”, a da bi budući trebalo da budu “pisani na srpskom, za srpsku decu, sa poštovanjem prema srpskoj istini”… kao da su dosadašnji udžbenici pisani na kineskom ili arapskom. Dakle, ovakva retorika režima kao da je ispala iz fašističke propagande nedićevske Srbije tokom okupacije – ističe sagovornik Danasa.

Kaže i da ne znam da li su predstavnici režima svesni da je njihova retorika i da su njihova objašnjenja duboko antinaučna, rasistička i suštinski ultradesničarska, tj. ekstremistička.

– Ne postoji ni srpska istina, ni kolektivno nacionalno zdravlje, ni vrednosni okviri bilo koga naroda. Udžbenici se pišu isključivo u skladu sa dostignućima nauke i oni su metodološki vrlo konzervativno štivo. A to znači da u njima nema prostora za posebno originalna tumačenja, već u njih ulaze nesporne i u nauci proverljive i duboko utemeljene stvari. A nauka nema i ne može imati bilo koji ideološki, nacionalistički ili kakav drugi predznak – ukazuje Bešlin.

On smatra da je “suštinski cilj ovoga režima da udžbenički kodifikuju svoju nakaznu, ekstremističku ideologiju, da udžbenike napune mržnjom i propagandom, da razviju kod mladih nacionalnu frustraciju i time ih trajnije vežu za svoj radikalski naci-šovinizam”.

– I naravno da ubiju svaku ideju kritičke misli i samostalnog razmišljanja. Dakle, da ubiju kod mladih svaku kreativnu i kritičku misao i stvore propagandne klonove i buduće botove. To im ne sme biti dopušteno, jer je sasvim izgledno da će te nacionalističke udžbenike pisati funkcioneri režima sa lažnim diplomama ili optuženici za ratne zločine ili organizovani kriminal – smatra Bešlin.