Slučaj Generalštab: Tužilaštvo sumnja da je Goran Vasić bio u bekstvu pre hapšenja

U predlogu za pritvor takođe stoji da je Vasić iznosio dokumenta iz Zavoda kako god je hteo, da nije zavodio beleške i spise u pisarnicu kao i da je službene akte umesto preko kurira ili PTT-a često nosio „na ruke“, a da je neka znao da drži i u svom stanu. Pri tom, ove navode nije konstatovalo tužilaštvo, već je Vasić ovo naveo kao deo svoje odbrane u tužilaštvu, pravdajući se da je on „prosto takav“.

Viši sud u Beogradu je predlog za pritvor odbacio kao neosnovan i umesto pritvora je Vasiću izrekao meru zabrane prilaska i komunikacije sa mogućim svedocima, koji su mahom zaposleni u Zavodu, a juče mu je i ova mera ukinuta, tako da Vasić može nesmetano da se vrati na posao.

Iako je postupajući tužilac kao razloge za pritvor naveo opasnost od uticaja na svedoke i opasnost od ponavljanja krivičnog dela, u jednom delu zahteva tužilac je izrazio sumnju da je Vasić bio u bekstvu, odnosno da nije bio dostupan policijskim službenicima Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).

Vasić je uhapšen 13. maja, a u trenutku hapšenja nalazio se na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Međutim, on je od 12. maja prestao da bude dostupan nadležnim organima, jer je isključio oba svoja telefona, a koristio je treći za komunikaciju, za koji tužilaštvo i policija nisu znali da ga koristi.

On je 12. maja uzeo slobodan dan i nije se pojavio na poslu, a otkazao je i službeni put u Kraljevo. Njegov vozač je takođe iznenada dobio slobodan dan, pa je tužilac naveo da bi upravo on trebalo da se ispita kao svedok kako bi se utvrdilo da li je postojala namera Vasića da se skriva od policije i tužilaštva.

„Obzirom da se još uvek proveravaju okolnosti pod kojima je okrivljeni Goran Vasić dana 12.05.2025. godine, u večernjim satima postao nedostupan policijskim službenicima jer se nije pojavio na radnom mestu, niti je otišao na planirani službeni put, pri čemu je ugasio oba telefona, koja su pronađena kod njega prilikom pretresa obavljenog 13.05.2025. godine, kada je pronađen na Institutu ‘Dedinje’, kojom prilikom je kod sebe imao i treći telefon koji je u međuvremenu koristio za komunikaciju, što sve ukazuje na činjenicu da postoji osnovana sumnja da se nalazio u bekstvu od 12.05.2025. godine do momenta lišenja slobode, na koje okolnosti treba ispitati i svedoka M.P., vozača Republičkog zavoda, koji umesto da se dana 12.05.2025. godine pripremi za službeni put u Kraljevo, uzima ‘slobodan’ dan“, piše u predlogu za određivanje pritvora.

U predlogu za određivanje pritvora tužilac navodi da od ispitivanja vozača zavisi i da li će tužilaštvo u sledećem izjašnjavanju o pritvorskim razlozima navesti i opasnost od bekstva.

Inače, portal Nova.rs je samo dan nakon hapšenja pisao o tome kako je nalog za hapšenje Vasića izdat od strane TOK-a deset dana pre nego što je on zaista uhapšen, ali da je SBPOK, koji je trebalo da realizuje hapšenje, odbio to da učini.

Ovakva saznanja ima i naša redakcija, odnosno ove navode su nam potvrdili izvori iz tužilaštva.

Hapšenje je usledilo tek nakon što je glavni tužilac TOK-a, Mladen Nenadić, održao sastanak sa čelnim ljudima u MUP-u, kojima je predočeno da hapšenje mora da se realizuje.

Sa falsifikovanjem dokumenata započeto čim je imenovan za direktora

Vasića tužilaštvo tereti za zloupotrebu službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave.

Tužilaštvo kao vreme izvršenja krivičnog dela navodi period od juna do novembra 2024. godine, što se poklapa i sa imenovanjem Vasića na funkciju v.d. direktora Zavoda.

Prema navodima krivične prijave, Vasić je sa falsifikovanjem dokumenta počeo čim je stupio na dužnost.

Ono što je interesantno, čitajući način izvršenja krivičnog dela, jeste određena vrsta nonšalantnosti prilikom falsifikovanja.

Status kulturnog dobra Generalštab je izgubio odlukom Vlade, a na inicijativu Zavoda pod nazivom „Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra“.

Ovu inicijativu je napisao lično Goran Vasić, protivno svim pravilima i zakonima.

Da bi se ovaj dokument sačinio, potrebno je da se sprovede niz mera i procedura koje treba da sprovedu više institucija i stručnih lica.

Prema navodima iz krivične prijave, Vasić je sve ove procedure zaobišao i sam je svojeručno sastavio predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, koje je prosleđeno Ministarstvu kulture kao nadležnom, a kasnije i Vladi koja je donela odluku da se zgradi Generalštaba oduzme status kulturnog dobra.

Vasić se čak nije potrudio ni da ispoštuje protokolarne stvari, kao što je dodeljivanje delovodnog broja, te je ovaj dokument zaveo brojem pod kojim se zavode opšti akti.

Konkretno, pod istim brojem pod kojim je zaveden predlog, zavedena je i jedna molba za rešavanje stambenog pitanja.

Zanimljivo je da niko iz Ministarstva kulture, na čijem čelu je Nikola Selaković, a ni u Vladi, nije primetio ovako velike i očigledne neregularnosti koje tužilaštvo navodi u krivičnoj prijavi, već je predlog koji je sastavio Vasić uzet „zdravo za gotovo“ i na osnovu ovog dokumenta se Generalštabu ukida status kulturnog dobra.

Ne treba zaboraviti i na veliko negodovanje dela javnosti i opozicionih stranaka koje su ukazivale da oduzimanje statusa kulturnog dobra Generalštabu nije izvršeno po zakonu.

Nejasan motiv

Iz navoda krivične prijave protiv Vasića, ne proizilazi motiv zbog čega se on odlučio da falsifikuje dokument.

Vasić je u svojoj odbrani pred tužilaštvom naveo da je „on prosto takav i da mu se često desi da sa sobom ponese službene spise iako ih nije zaveo u pisarnici; da umesto da službenu dokumentaciju Republičkog zavoda primaocima dostavlja preko kurira ili PTT-a, to neretko čini sam tako što ih primaocima nosi ‘na ruke’, a posle toga tako uručena dokumenta Republičkog zavoda ne zavodi u pisarnici, niti fizički, niti ih daje na skeniranje u tzv. e-pisarnicu, već ih odnosi u svoj stan“.

Izvor iz tužilaštva za Danas kaže da, kada se uzmu u obzir navodi krivične prijave i odbrana koju je izneo Vasić pred tužilaštvom, nije realno da se istraga u vezi sa nezakonitim oduzimanjem statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba završi samo na njemu, već da je logičan sled aktivnosti da se istraga proširi na još neka lica koja su imala interes da Generalštab izgubi status koji je imao, a koja se nalaze na pozicijama sa kojih su mogla da utiču na čitav slučaj.