Smanjenje zavisnosti od uvoza nafte ključni problem

Transport ljudi i dobara od ključnog su značaja za evropsku ekonomiju i njenu konkurentnost kao i za približavanje ljudi i različitih kultura. Ovom sektoru, međutim, očajnički je potreban plan kako odgovoriti na razvoj, udar na životnu sredinu i evropsku zavisnost od uvoza nafte, stavke koje trenutno koštaju evropski blok milijardu evra dnevno. Pola milijarde Evropljana svakog dana zavisi od 200.000 kilometara puteva, više od 500 aerodroma, 190.000 kilometara železnice, 35.000 vodenih puteva i 1.200 luka. Saobraćajni sektor košta 1.000 miliradi evra ili 10 odsto ukupnog bruto nacionalnog proizvoda EU, a zapošljava 10 miliona ljudi.
Svakog dana, evropski uvoz nafte košta milijardu evra, navodi se u podacima saobraćajne grupe Transport i životna sredina. Automobili su najveći pojedinačni potrošači nafte u EU, koji koriste čak 40 odsto uvoza ili 4.4 miliona barela dnevno, što godišnje košta 140 milijardi evra naftnih uvoza ili 750 evra svakog građanina EU godišnje.
Gotovo 79 odsto potreba EU zavisi od uvozne nafte, navodi se u podacima Transporta i životne sredine, pri čemu su Rusija i Bliski istok odgovorne za trećinu uvoza. Mađarska, Litvanija, Poljaka i Slovačka svaka pojedinačno 90 odsto zavise od nafte koja se uvozi iz Rusije, dok Grčka, Italija, Portugal i Španija zavise u 40 odsto od uvoza nafte sa Bliskog istoka.
Evropski kopneni saobraćajni sektor proizvodi 21 odsto emisije štetnih gasova. Avijacija u EU čini tri odsto emisije štetnih gasova, dok su brojke kada je reč o morskom transportu relativno niske u Uniji. Ipak, pomorski saobraćaj nedavno je postao mnogo više zabrinjavajući sektor jer nije pokriven Protokolom iz Kjota.
„Saobraćaj danas je velika Ahilova peta u naporima za smanjenje emisije ugljen dioksida. Dok većina sektora smanjuje emisije štetnih gasova, saobraćajni sektor ih stalno povećava“, izjavila je danska ministarka za klimu i energiju Koni Hedegard.