Hladniji dani, pogotovo zima, iziskuju povećane troškove za svako domaćinstvo, bez obzira na vrstu energenta koji se koristi. Izuzetak je sojina slama, čije korišćenje podrazumeva veoma male troškove. Neka domaćinstva tvrde da ih grejna sezona košta tek dvadesetak hiljada dinara, koliki su troškovi dopreme sojine slame sa njive.
Ali, da bi se ovaj energent koristio, uz odgovarajuće ložište, potrebno je imati veće dvorište, nastrešnicu za smeštaj oko 1.500 bala sojine slame. Naravno, treba imati i njivu za proizvodnju soje ili bar pouzdanog dobavljača. Zbog toga ovaj vid grejanja koristi manji broj domaćinstava u gradu i selima. Upotreba gasa za zagrevanje domaćinstava takođe spada u kategoriju manjih troškova.
Rade Šaša, direktor Sombor – gasa, kaže za naš list da se u gradu Somboru na gasnu mrežu dosad priključilo 1.650 domaćinstava, da je izvesno da će gas koristi još 250 domaćinstava, koja će se priključiti do kraja godine. Cena gasa trenutno je 25,20 dinara, a domaćinstvu je mesečno za zagrevanje potrebno obično oko 150 kubnih metara. Zadovoljstvo potrošača gasa, međutim, kvari najavljeno poskupljenje. Neki veruju da ono neće biti baš 25 odsto.
Od 16.000 domaćinstava u gradu, na daljinski sistem grejanja priključeno je oko 3.800. Za razliku od prošle godine, broj korisnika ovog vida grejanja povećan je za oko 350. Izgrađeni su novi stanovi, a i neki stanari u starijim zgradama su uveli centralno grejanje. Milan Dozet, direktor JKP Energana, naglašava da cena grejanja neće biti menjana do kraja godine, a o tome će se, uobičajeno, razgovarati u januaru. Trenutna cena grejanja je 113,24 dinara po kvadratnom metru, bez PDV (56,62 dinara ukoliko se plaća tokom cele godine), i po tome je Sombor jedan od najskupljih gradova u Srbiji. „Energana“ je ponudila korisnicima popust od pet odsto za plaćanje unapred, plaćanje na 12 meseci, kao i izmirivanje obaveza tokom grejne sezone (šest meseci). Snabdevanje toplotnom energijom naredne grejne sezone treba da bude mnogo sigurnije, sa manje kvarova. Zamenjuju se, naime, cevi glavnog vrelovada u dužini od dva kilometra, zgrade su dobile nove podstanice, ugrađeni su kalometri, pa će se od grejne sezone 2009/10. utrošena energija plaćati po stvarnoj potrošnji, a ne po kvadraturi.
Oko desetak hiljada domaćinstava u gradu grejaće se koristeći električnu energiju, drva iili ugalj. Struja je skupa, pa se često kombinuje, jedna soba se greje uključivanjem električnih peći, druge prostorije na „smederavac“ i slične pećke. Kubni metar drva, sa prevozom, košta 3.400 dinara, tona lignita je poskupela za 200 dinara i sada je 4.000 dinara. Cena sušenog uglja je 6.800, a kamenog 7.800 dinara. Biće, na žalost, i naredne zime domova gde će goreti samo jedna vatra, koja se neće pošteno ogrejati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
