SOS Dečija sela: Svake godine dve do tri hiljade učenika napusti školu

Za decu iz marginalizovanih grupa obrazovanje nije ravnopravna trka, već trka sa preprekama koje se ne vide u dnevniku, navodi se u saopštenju.

Edukatorka Dragana Stanković Krstić na Programu „Jačanje porodice“, koji realizuje SOS Dečija sela Srbija, ističe da deca u program često dolaze bez iskustva predškolskih ustanova i u obrazovni sistem se uključuju tek u obavezni pripremni program, sa već vidljivim zaostatkom u znanjima koja se podrazumevaju na početku škole.

„Mališani u tom trenutku već obrazovno kasne za vršnjacima kojima su bili dostupni predškolski programi u vrtićima. Kasne u razvoju govora, motoričkih sposobnosti, ne poznaju osnovne pojmove za orijentaciju u prostoru i vremenu, slabo su socijalizovani. Većina njih i ne uspe da nadoknadi propušteno u najranijem periodu i u proseku ostvaruju uspeh koji je ispod osnovnog nivoa opštih standarda postignuća predviđenih za kraj prvog i drugog ciklusa obaveznog obrazovanja“, navela je ona.

„Kada dete školu doživi kao niz poraza, rizik od izostanaka, sukoba i odustajanja postaje veći“, naglašava Stanković Krstić.

Zbog toga ona smatra da je blagovremena podrška presudna da bi dete uopšte dobilo šansu da se uključi u učenje, dodajući da deca koja su u školama „nevidljiva“ traže individualan pristup i mnogo više od prenošenja gradiva.

„Da bi dete učilo, mora da se oseti sigurno da prizna šta mu nije jasno“, objasnila je Stanković Krstić, navodeći da je njen zadatak da stvori prostor bez stida i osude, kao preduslov da dete uopšte počne da postavlja pitanja.

„Gradim atmosferu koju deca doživljavaju kao bezbednu, stvaram prostor u kom mogu da podele problem, a najvažnije je da ne osuđujem i pažnju uvek pomeram sa negativnog na pozitivno. Ohrabriti dete je najvažniji deo učenja“, objašnjava Stanković Krstić.

Ona zaključuje kako deca na taj način shvataju da je u redu reći „ne znam i naučiti“.