Građani Srbije i dalje prednjače po broju zahteva za azil od svih zemalja Zapadnog Balkana, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije o funkcionisanju bezviznog režima u ovom regionu. Prema podacima EK, u 2013. godini čak 42 odsto zahteva za azil stiglo je od građana Srbije, a slede ih Makedonci i Albanci (21 odsto), građani BiH (14 odsto) i Crnogorci sa dva odsto.
Peti po redu izveštaj EK pokazuje da je potrebno uvesti više mera da bi se održao integritet bezviznog režima i uvidele potencijalne zloupotrebe sistema azila u Evropskoj uniji. Kako je saopštila EK, broj zahteva za azil je u “konstantnom porastu” otkad su zemlje Zapadnog Balkana stavljene na “belu šengensku listu”, a kulminiralo je 2013. sa 53.705 zahteva. Brojke za prvih devet meseci 2014. su za 40 odsto veće nego u istom periodu 2013. godine.
“Istovremeno, stopa prihvatanja azila širom EU i zemalja povezanih sa šengenskom zonom opada za sve građane zemalja Zapadnog Balkana koje su u bezviznom režimu, što pokazuje da je velika većina zahteva očigledno neosnovana. Stopa priznavanja zahteva za Crnogorce bila je 3,7 odsto, Srbe 2,7 odsto i jedan odsto za Makedonce.
EK zahteva da svaka balkanska zemlja pokaže „trajni trend opadanja broja neosnovanih zahteva za azil“, da se poveća pomoć manjinskom stanovništvu, posebno Romima, da se ojača operativna saradnja i razmena informacija o upravljanju granicama, migracijama, azilu i readmisiji sa zemljama članicama EU, Komisijom, Europolom… Takođe, EK predlaže da se procesuiraju oni koji omogućavaju zloupotrebu bezviznog režima, ojačaju granične kontrole u skladu sa osnovnim pravima građana i poboljšaju kampanje usmerene na objašnjavanje građanima koja su njihova prava i obaveze u bezviznom režimu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
