Srbija do Tokija

Iskusni japanski diplomata rekao je pre nekoliko dana tokom međunarodne konferencije – „Novi Balkan i proširenje Evropske unije“ u Miločeru, da je ostalo nejasno ko je odgovoran za granatiranje pijace Markale u centru Sarajeva 5. februara 1994. On je istakao da su UN istražile slučaj Markala, ali da do kraja nije razjašnjeno odakle je ispaljena granata koja je usmrtila skoro 70 osoba, a oko 150 ranila. „Zaključak Odbora koji smo formirali bio je da je granata mogla da dođe i sa strane bosanskih Srba, ali i sa strane koju je kontrolisala vlada u Sarajevu, pa je taj slučaj ostao nejasan“, kazao je Akaši novinarima u crnogorskom letovalištu.

Ovo nije prvi put da Akaši tako govori o „slučaju Markale“. On je još 1996. godine tvrdio da je postojao tajni izveštaj UN u kome su bosanski Muslimani bili optuženi za masakr nad civilima na sarajevskoj pijaci, a koji je tadašnji generalni sekretar UN Butros-Butros Gali u interesu „više politike“ sklonio u stranu. Gali nije obavestio javnost o tome, ali je francuskom predsedniku Miteranu rekao da je pucanj koji je bio ispaljen na pijacu „Markale“ u Sarajevu bio muslimanska provokacija, govorio je Akaši.

Zbog toga, i njegove, kako su tvrdili bosanski mediji – „prosrpske orijentacije“, često su ga nazivali „mrtvozornikom istine o ratu u BiH“. Akaši se u vreme zločina u Srebrenici, kako su tvrdili bosanski mediji, tajno u Beogradu i na Palama, sastajao sa Slobodanom Miloševićem i Ratkom Mladićem, te nečinjenjem doprineo da se taj masakr dogodi. Jedan od njegovih pomoćnika, svedočeći u Hagu, izjavio je da Akaši „nije mogao odoleti Radovanu Karadžiću“. Te je razumljivo što se spekuliše da Karadžić i Mladić planiraju da ga pozovu za svedoka odbrane.

Akaši je rođen 19. januara 1931. godine u japanskom gradu Hinai. Kao diplomata UN boravio je na mnogim kriznim područjima, od Bosne, Kambodže do Sri Lanke. U intervjuu za sarajevske „Dane“ jednom je izjavio da „posle svega mirno spava“.