Srbija manjinama da garantuje mesto u skupštini

Hrvatska je prilikom pristupanja Evropskoj uniji uvela rešenja koja podrazumevaju pravo na ravnomernu zastupljenost nacionalnih manjina putem neposredno izabranih predstavnika u državnom parlamentu i proporcionalnu zastupljenost sa stranačkih lista u lokalnim predstavničkim telima. Potrebno je sagledati koja bi se od tih rešenja mogla primeniti i u Srbiji, kaže za Danas Arsen Bauk, ministar uprave Hrvatske, koji se prošle sedmice sastao u Beogradu sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Srbije Kori Udovički.

– Prilikom sastanka sa ministarkom Udovički upravo je bilo reči o pravu na zastupljenost hrvatske nacionalne manjine u Srbiji u predstavničkim telima na državnom i lokalnom nivou te sam upoznao predstavnike Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa rešenjima koja imamo u Hrvatskoj, koja su bila preispitivana tokom pristupanja EU, a koja i pripadnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj osiguravaju značajnu zastupljenost – objašnjava Bauk.

Evropska komisija je ocenila reformu javne uprave kao jedan od tri osnovna stuba reformi Srbije na putu ka EU. Šta je Hrvatska učinila po tom pitanju i koji je bio najteži izazov u toj oblasti?

– Sintagma „reforma javne uprave“ je širok pojam i skoro sve što država radi se može podvesti pod tu sintagmu. EK je uvek stavljala naglasak na depolitizaciju i na određene standarde u sprečavanju sukoba interesa i transparentnosti rada uprave i finansiranja političkih stranaka. To su bila poslednja dva uslova Hrvatskoj pre samog pristupanja – donošenje novog Zakona o pravu na pristup informacijama i izbor Povjerenstva za odlučivanje o sukobu interesa. U zavisnosti od ekonomskih pokazatelja naglasak može biti i na smanjenju troškova.

Šta mislite da će za Srbiju biti najteže po tom pitanju?

– Nezahvalno je predviđati takve stvari. Proces pregovora je dug i zaista je teško predvideti sve okolnosti u kojima će se pregovori odvijati.

Sa ministarkom Kori Udovički razgovarali ste i na temu reforme sistema plata. Šta biste posavetovali srpske kolege budući da je u Srbiji najavljeno uvođenje platnih razreda?

– Moj je savet da se plate definišu i određuju s jednog mesta i da se previše ne dopusti resornim ministarstvima da granskim kolektivnim ugovorima i posebnim pravima naruše uspostavljeni sistem.

U Srbiji postoji preveliki broj zaposlenih u javnom sektoru, čak se u ovom trenutku i ne zna tačna cifra. Da li ste vi u Hrvatskoj imali problema sa time i kako ste se izborili?

– U Hrvatskoj je 2011. uspostavljen Registar zaposlenih u javnom sektoru, a 2013. je započeo i Centralni obračun plata. Time smo, konačno, uspeli da s jednog mesta i relativno brzo imamo uvid u broj zaposlenih i troškove.

Koliko sada Hrvatska ima zaposlenih u javnom sektoru i da li je bilo otpuštanja?

– Broj zaposlenih u javnom sektoru je oko 250.000. Najveći broj otpada na obrazovni i zdravstveni sistem. Broj se nije puno smanjivao, možda najviše za jedan do dva odsto u poslednje dve godine. Značajno smanjenje moguće je samo ako se smanji broj zaposlenih u najvećim sistemima – zdravstvenom i obrazovnom, a takvu odluku nismo doneli.

Vlada da uveri građane da nije bilo izbora

 Kako ocenjujete mere koje je Srbija uvela zbog fiskalne konsolidacije – smanjenje plata i penzija?

– Država ima svoje mogućnosti i u okviru toga može imati i troškove. Troškove zaposlenih možete smanjiti tako da ili smanjite primanja ili smanjite broj zaposlenih. To nije neka velika mudrost, samo treba odrediti kriterijume. Da bi se mogle oceniti mere, potrebno je znati koji je uopšte bio izbor, odnosno je li vlada imala i druge mogućnosti. Ako je imala i druge mogućnosti, onda je upozoravanje na njih zadatak opozicije, a ako nije, onda je zadatak vlade da građane uveri da drugog izbora nije bilo.