Srbija sa 19. pala na 23. mesto po indeksu rodne ravnopravnosti 1Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Pandemija korona virusa je u prethodne dve godine napredak u oblasti rodne ravnopravnosti vratila za celu generaciju unazad i čovečanstvu će pri sadašnjem tempu za potpuno zatvaranje jaza među polovima biti potrebne 132 godine, pokazuje najnoviji izveštaj fondacije Svetski ekonomski forum (WEF) iz Ženeve.

U izveštaju koji pokriva stanje rodne ravnopravnosti u 146 zemalja, navodi se da je u ovom trenutku u svetu taj jaz između muškaraca i žena zatvoren 68,1 odsto. U izveštaju je položaj žena rangiran na osnovu njihovog učešća u ekonomskom životu, u politici, pristupa obrazovanju i na osnovu zdravstvenih okolnosti i životnog veka.

Prema ta četiri kriterijuma, na osnovu činjeničnih podataka procenjen je jaz koji u nekoj zemlji postoji između polova, nezavisno od stepena razvoja neke države i realnih mogućnosti koje ona nudi svojom stanovnicima.

U odnosu na izveštaj WEF o stanju rodne ravnopravnosti iz 2021. Srbija je pala s 19. na 23 mesto, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Povodom ovog izveštaja oglasila se i potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

„Najbolje smo rangirani u domenu političke moći i participacije žena u Vladi i Parlamentu, kao i pogledu postignuća u obrazovanju, gde smo napredovali za 15 mesta u odnosu na 2021. godinu. Ostvaren je i napredak od 17 pozicija u domenu zdravlja, dok mnogo više moramo da radimo u stvaranju jednakih mogućnosti za žene u ekonomiji. Imamo najbolji rang u poređenju sa zemljama regiona i kontinuirani napredak koji ostvarujemo samo nam je pokazatelj i podstrek da nastavimo sa sprovođenjem zakona i politika koje će omogućiti jednake uslove za žene i muškarce u Srbiji“, izjavila je danas Zorana Mihajlović.

Po kriterijumu zdravstvenih uslova i životnom veku Srbija je na 71. mestu u svetu (2021. godine 89).

Kako se navodi, u svetu je na produbljivanje rodne neravnopravnosti najviše uticala pandemijska kriza 2020. i 2021.

Trendovi su još do 2020. pokazivali da bi jaz između polova mogao da bude konačno zatvoren za oko 100 godina. Takva očekivanja podgrevala je činjeica da je tokom prošle decenije sve veći broj žena uspeo da se probije na vodeće položaje u privred.

Međutim, pandemija i njene ekonomske i socijalne posledice, kao i geopolitički konflikti umnogome su umanjili šanse žena i devojaka, navodi se u izveštaju.

Pandemija je imala neravnomerne posledice na polove i zato što je zbog zatvaranja škola, vrtića i drugih ustanova za brigu o deci bez posla ostao srazmeno daleko veći broj žena.

Ipak, udeo žena u politici se od od 2006. godine, kada je WEF objavio prvi izveštaj o rodnoj ravnopravnosti, do 2022. godine povećao.

Tako se postotak žena na ministarskim položajima u tom periodu gotovo udvostručio sa 9,9 odsto na 16,1 odsto, a slično je i sa postotkom žena u parlamentu, koji je porastao sa 14,9 odsto na 22 odsto.

„Doneli smo važne zakone i strategije, po prvi put zakonski regulisali i pojam neplaćenog kućnog rada, uspešno uvodimo rodno odgovorno budžetiranje u javne institucije, danas se uz pomoć Indeksa rodne ravnopravnosti poredimo sa najuspešnijim zemljama EU, realizujemo važne projekte usmerene ka smanjenju nasilja nad ženama i devojčicama i ekonomskom osnaživanju žena. Ipak, još mnogo posla je pred svima nama, jer sve dok i jedna žena trpi nasilje i diskriminaciju samo zato što je žena, naš posao nije završen. Društvo jednakih mogućnosti za sve građanke i građane Srbije je naš cilj“, zaključila je Mihajlović.

Iako nijedna zemlja u svetu još nije uspela u potpunosti da zatvori jaz između polova, prvih deset zemalja na indeksu uspelo je da da ga zatvori više od 80 odsto. Island je i dalje jedina zemlja na svetu koja je rodnu neravnopravnosti iskorenila više od 90 odsto, odnosno 90,8 odsto.

Među pet prvih zemalja u svetu su još tri skandinavske zemlje, i to Finska (86 odsto), Norveška (84,5 odsto) i Švedska (82,2 odsto). Te četiri nordijske zemlje bile su u vrhu tabele i 2021. godine.

Na devetom i desetom mestu i članice EU (Irska 80,4 odsto) i Nemačka (80,1 odsto), ali su iz prvih deset ove godine ispale Litvanija i Švajcarska.

Među prvih deset su i dve zemlje podsaharske Afrike, Ruanda i Namibija, kao i Nikaragva i Novi Zeland.

Posmatrano regionalno, po stepenu u kojem je uspela da zatvori jaz među polovima i dalje je prva Severna Amerika, a sledi Evropa. Na začelju su Bliski istok, Severna Afrika i Južna Azija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.