Kada neko u rat uđe „u montažnom rezu“ i od njegovih slika počne da pravi svoj životni film, jasno je da nije mogao postati ništa drugo do reditelj. Iako je, u stvari, najpre želeo da bude fudbaler pa se na samom početku rata, idući za tadašnjim najboljim igračem čačanskog Borca Acom Patkom, mesto u četnike upisao u partizane.
Zarobljen potom, nastaviće da izaziva sudbinu svojim izborima. Iako nije imao oružje, rekao je suprotno i zamalo završio na spisku za streljanje. Ostatak rata proveo je u zavodu za prevaspitavanje levim idejama i komunizmu sklone omladine, za šta su ga Nemci, kao zatočenika svojih saradnika, obeštetili relativno nedavno, a on je od tog novca između ostalog platio autorska prava za priče Milorada Pavića, koje nije ekranizovao, i uložio tek nešto u svoj poslednji igrani film „Dva“.
Iako to nije njegov prvi igrani film, sve zapravo počinje (a kako bi drugačije) „Devojkom“, nastavlja se „Snom“ o lepšoj budućnosti nakon rata, trežnjenje nastaje sa „Jutrom“, koje izaziva lavinu napada, ali donosi i nagrade u Veneciji i Puli. Iako mu je sam Tito savetovao da „ne prčka“ po temi Imforbiroa koju je najavio za svoj naredni film, on je to ipak učinio u filmu „Podne“, poslednjem delu jedne od najznačajnijih tetra, odnosno trilogija jugoslovenske kinematografije, zbog koje ga smatraju prethodnikom i saputnikom jugoslovenskog crnog talasa. Ipak, obične, ljudske dileme i u osnovi ljubavne priče, pre nego društveni angažman, sa mnogo više poezije nego ideologije progovaraju o pomenutim temama.
Ne manje važni su njegovi dokumentarci i kratki filmovi – od onoga da je „Trst naš“ preko „Pazi, ne tumbaj“ o prenošenju klavira uz džez muziku zbog koje je bio zabranjen, mnoštva filmova o slavnim ljudima, među kojima je poslednji o njegovom prijatelju i kolegi Jiržiju Menclu. Prijatelj mu je bio i čuveni Felinijev scenarista Tonino Gvera, koji mu je ponudio scenario „Nostalgije“, a on je shvatio da to može da režira samo Tarkovski i prepustio mu scenario. A njemu su se, kako je izjavio, glumci prepuštali na milost i nemilost. Dok je bio u braku sa Milenom Dravić snimio je, kaže, najbolje filmove. Napisao je i desetak knjiga – priča i romana. Ciganka mu je u životu prorekla tačno „osam kila sreće“. Za osamdeseti rođendan dobio je zlatne pertle, za devedeseti želimo mu da ostane večiti mladić, kako mu i ime kaže. Mladomir Puriša Đorđević rođen je u Čačku u prolećni, đurđevski dan 1924.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
