Umesto ostavke napredovali u karijeri: Zašto srpski političari, optuženi za plagijate, ne slede primer evropskih kolega? 1Foto:(BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ/MO), FoNet/ Božana Pavlica, Ministarstvo odbrane/Jovo Mamula, FoNet/Beoinfo

Samo od početka ove godine dve norveške ministarke podnele su ostavke nakon optužbi da su plagirale svoje magistarske radove, pridružujući se nizu evropskih političara koji su se povukli sa funkcija nakon što su uhvaćeni u intelektualnoj krađi.

Poslednji takav slučaj tiče se norveške ministarke zdravlja Ingvild Kjerkol, koja je podnela ostavku dan pošto je istraga Univerziteta Nord utvrdila da u njenom magistarskom radu postoji „ne tako mala količina plagijata”.

„Došli smo do zaključka da Ingvild treba da podnese ostavku kao ministarka”, rekao je premijer Jonas Gar Stjore na zajedničkoj konferenciji za novinare, na kojoj je

Kjerkol istakla da ona i koautor „nisu imali nameru da kopiraju tuđa dostignuća” , te da „iako boli jer vam ne veruju, moramo da se nosimo sa činjenicom da je univerzitet drugačijeg mišljenja”.

U Srbiji je nezamisliva scena da se ovim povodom pojave na zajedničkoj konferenciji za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici, suočeni s optužbama da su plagirali doktorate, još manje da bilo ko zbog toga snosi političke posledice.

Naprotiv, svojim ranijim izjavama Vučič je zdušno branio i Nebojšu Stefanovića, bivšeg ministra policije i Sinišu Malog, aktuelnog ministra finansija, kome bi, kako je govorio, poverio državne finansije i da ima završenu samo osnovnu školu.

Stefanović je zbog drugih „grehova“ udaljen sa političke scene dok su Mali, kao i predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić, ponovo kandidati za visoke funkcije u državi.

Umesto da se neko od njih zbog moralne odgovornosti povukao iz političkog života, ako ih već „šef“ nije smenio, ostavke su svojevremeno dali oni koji su svoje diplome i akademska zvanja stekli bez mrlje u karijeri.

Jedan od njih, Slobodan Prvanović, naučni savetnik u Institutu za fiziku, koji je dao ostavku na mesto zamenika Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, zbog neslaganja sa odlukom tog tela o doktoratu Siniše Malog, kaže da nema smisla praviti paralelu između postupaka evropskih i domaćih političara koji su uhvaćeni u pokušaju da se okoriste plodovima tuđeg akademskog rada.

– Srbija je, sada već, daleko od civilizovanog sveta. Naša svakodnevica ni malo ne liči na onu u tom svetu, pa nema smisla praviti paralelu ni po kom pitanju između nas i njih. Tek da se sruši ovaj nakaradni režim, kada dođe do temeljne promene sistema, imaće smisla govoriti o tome. Tek tada, u žargon će se vratiti reči kao što su poštenje, odgovornost i čast. Dotle – „piši propalo“ – kaže Prvanović.

Umesto ostavke napredovali u karijeri: Zašto srpski političari, optuženi za plagijate, ne slede primer evropskih kolega? 2
Foto: FoNet/Nenad Đorđević

On ocenjuje da je Srbija duboko potonula u bezakonje, da ni sam predsednik ne poštuje Ustav i zakone, a sa klikom koja ga okružuje na vlasti, u potpunosti je devastirao pravosudne i sve druge institucije kojima je obaveza da obezbeđuju poštovanje propisa.

– Oni se ne ponašaju kao službenici koji su u službi države i građana, ne ponašaju se čak ni kao lideri koji državu i narod vode u nekom pravcu. Oni se ponašaju kao nekakve primitivne gazde kojima se sve može i koji mogu da rade šta god im se hoće. Gledajući to, ogroman broj građana je svoj prosperitet, pa i golu egzistenciju, video u priklanjanju toj hordi osionih i neotesanih vlastodržaca. Ta epidemija muljanja, korumpiranja i prostituisanja u generalnom smislu zahvatila je sve segmente društva. Nažalost, ni intelektualna elita nije ostala imuna – komentariše Prvanović.

U takvom moralnom brlogu, dodaje, nikakvo iznenađenje ne treba da izazove neko kršenje propisa.

– Naprotiv, vest bi bila kada bi se neka institucija otrgla iz kandži uzurpatora, kada bi neko kome se može da nešto stekne na nepošten način odlučio da to ne učini ili kada bi neko priznao i iskreno se pokajao zbog zloupotrebe položaja – ističe Prvanović.

Dok se u evropskim zemljama plagijati političara završavaju povlačenjem iz javnog života, kod nas započinju promocijom u političkoj karijeri, primećuje Vladan Čokić, naučni savetnik i član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

– Tu ne govorimo o neakademskom ponašanju, jer su domaći politički plagijatori svetlosnim godinama udaljeni od akademskog rada, već o neprofesionalnosti koja se posledično nameće na odgovornim državnim funkcijama kao što su položaji ministra, gradonačelnika ili guvernera Narodne banke. Postavlja se pitanje čemu neprimereno i nezajažljivo kićenje diplomama, čemu čak političko korišćenje državnog aparata da se ospore univerzitetski dokazani plagijati? Da li su to samo lični kompleksi i izgubljen kontakt sa realnošću ili je ipak u pitanju interesni blagoslov stranačkog vođe koji je silom prilika medijske blokade i izbornim manipulacijama istovremeno i predsednik ove države? To se pitanje postavlja nakon zahvalnosti upućenoj istome u ponovljenom inostranom doktoratu od strane našeg najpoznatijeg plagijatora trenutno na funkciji ministra finansija – ističe Čokić.

Njegova koleginica Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, koja je takođe članica MASA, kaže da primeri evropskih političara koji su odsupili sa funkcije nakon optužbi za plagijate ukazuju da u tim društvima sa jedne strane postoji stvarna autonomija univerziteta, a sa druge politička odgovornost nosilaca izvršne vlasti.

– U interesu je univerziteta da svoj ugled i integritet sačuva između ostalog i tako što ozbiljno ispituje navode o plagijatima i drugim oblicima neakademskog ponašanja. Čini se da je u Srbiji politički pritisak na univerzitete još uvek snažan i da oni ne uspevaju da se tom pritisku odupru, pa u takvim uslovima trpi autonomija univerziteta – primećuje Jerinić.

Ona kaže da su se u nekim situacijama postupci za utvrđivanje plagijata odužili zbog odugovlačenja tela koja su izvan univerziteta, kao što to čini Nacionalni savet za visoko obrazovanje u slučaju Jelene Trivan.

– Nažalost, u Srbiji određenu ulogu u tome igraju i institucije koje su Ustavom definisane kao nepolitičke, što je postalo vidljivo na primeru doktorata Siniše Malog i odluka Upravnog i Ustavnog suda koje su povezane sa tim slučajem – ističe Jerinić.

Za razliku od sličnih slučajeva na Zapadu, poput ministara odbrane i obrazovanja Nemačke ili predsednika Mađarske koji su završeni ostavkama optuženih, srpskim javnim funkcionerima optužbe za plagijate nisu stvarale prepreke u političkim karijerama, navodi se u analizi procedura o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koji je uradila MASA, o čemu je Danas pisao.

„Svi pomenuti su napredovali u političkoj hijerarhiji, ili su zadržali već visoku poziciju, poput Jorgovanke Tabaković. Ono što je specifično za sve pomenute slučajeve, osim jednog, je da su optuženi za plagiranje doktorskih disertacija svoje doktorate odbranili na novonastalim privatnim univerzitetima. Ti univerziteti su redom prećutali ove slučajeve ili utvrdili da nema plagijata, a pošto ne postoji republičko zakonodavstvo koje bi uredilo ovu oblast, optuženi su zadržali svoja zvanja doktora nauka. Jedini izuzetak je slučaj Siniše Malog, koji je svoj doktorat odbranio na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu organizacionih nauka. Nakon dugog i mukotrpnog procesa, a na osnovu Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, Senat UB poništio je doktorat i oduzeo zvanje Siniši Malom“, piše u analizi čiji je autor dr Ivan Stanojević.

Bespogovorna poslušnost

– Blago prezaduženoj zemlji koja sem plagijatora nema koga da postavi za ministra finansija dok troškovi života neprekidno rastu. Stručnost se zanemaruje jer se u autoritarnom društvu najviše poštuje lojalnost u interesnoj koruptivnoj sferi ličnih interesa. A s takvim političarima je najlakše manipulisati jer ih promovišete, ne zbog stručnosti, već iz ličnog afiniteta nakon čega sledi bespogovorna poslušnost.

Ako ovome pridodamo i političko postavljanje rektora, gde politički postavljen Savet Univerzita preglasava Senat prilikom izbora rektora, a većina rektora državnih univerziteta pokorno potpisuje listu podrške političaru koji nema nikakve stručnosti sem prodavanja magle narodu, onda shvatite u kakvoj akademskoj mizeriji od države živite i koliko su mali ljudi koji je predstavljaju jer su spremni da svoj akademski integritet predodrede jeftinom političaru – ističe Vladan Čokić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari