Srušili carstvo uz obilje votke

Pre šesnaest godina, tačnije 8. decembra 1991, lideri tri slovenske republike tadašnjeg Sovjetskog Saveza sastali su se u lovačkoj kući u nacionalnom parku Belovežska šuma u blizini Minska i potpisali sporazum koji je označio kraj SSSR. Boris Jeljcin iz Rusije, Leonid Kravčuk iz Ukrajine i Stanislav Šuškevič iz Belorusije stavili su potpise na Sporazum iz Beloveža, kojim je formirana Zajednica Nezavisnih Država.
Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov tvrdio je da je sporazum nezakonit, jer su ga potpisale samo tri od ukupno 15 republika i još četiri dana nakon potpisivanja sporazuma nastavio je da kontroliše Kremlj kao predsednik Sovjetskog Saveza. Gobračov je na kraju ipak prihvatio razbijanje Sovjetskog Saveza kada je podneo ostavku 25. decembra i kontrolu nad Kremljom preneo na Jeljcina.
Seme Sporazuma iz Beloveža posejano je nekoliko meseci ranije, tokom neuspelog državnog puča od 19. do 21. avgusta. Državni komitet za vanredno stanje izdao je saopštenje u kojem se tvrdilo da se Gorbačov razboleo dok je bio na odmoru u svojoj dači na Krimu u mestu Foros i poslao tenkove na ulice Moskve na nametne svoju vlast. Loše planiran i bez javne podrške puč je propao. Ali, to je izazvalo prelaženje vlasti u prestonici sa sovjetskog predsednika na Jeljcina, novoizabranog predsednika Ruske Republike. Jeljcin je odmah preuzeo kontrolu nad vojnim snagama na ruskoj teritoriji i postarao se da uspostavi kontrolu nad vrednom imovinom i sredstvima već osiromašene sovjetske kase i Sovjetski Savez je bankrotirao.
Dejvid Marples, profesor ruske istorije na Univerzitetu Alberta u Kanadi i pisac knjige „Kolaps Sovjetskog Saveza od 1951-1991“, navodi da mu je Šuškevič nedavno priznao kako je nameravao da na samit u Belovežu pozove i Gorbačova, ali je Jeljcin insistirao da sovjetski predsednik ne bude prisutan. „Pošto je Jeljcin bio tada vodeći posrednik, Šuškevič nije mogao da odbije njegov zahtev. Jeljcinov cilj je bio jednostavan. On je želeo da ukloni Gorbačova s vlasti. Ogovaralo mu je da pokaže kako je Gorbačovljeva uloga iza scene potpuno ništavna“, kaže Marples..
Zašto je Ukrajina učestvovala na samitu? Šuškević je rekao da je to bilo krajnje jednostavno. Pri put u istoriji, jedan ruski lider potpisaće sporazum koji priznaje nezavisnost Ukrajine i Belorusije. Šuškević i Kravčuk imali su ogromnu korist od toga.
Službeno objašnjenje zbog čega lideri ostalih republika nisu bili pozvani na samit glasilo je da je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev bio u avionu na letu ka Moskvi i da zato nisu mogli da stupe s njim u kontakt. Jeljcin je, pak, tvrdio kako je Gorbačov ubedio Nazarbajeva da ne ide na sastanak. Nazarbajeve je kasnije demantovao, međutim, takvu tvrdnju, rekavši da je bio isključen sa sastanka zato što su ga smatrali da je blizak Gorbačovu. Što se tiče lidera ostalih centralnoazijskih republika, objašnjenje njihovog izostanka leži verovatno u sovjetskog tradiciji dovođenja pred svršeni čin. Te republike su se mesec dana kasnije pridružile ZND.
Što se tiče samog sastanka u Belovežu, najupečatljivije opise dao je britanski politički analitičar Taras Kusio, a dosad ih ni jedan od učesnika nije demantovao. Prema Kusiou, samit je proticao uz obilne količine votke, što se moglo i očekivati u lovačkom domu koje je nekad bio omiljeno mesto Brežnjeva i njegovih drugara. Jeljcin se u jednom trenutku tokom pregovora onesvestio od pića i nekoliko telohranitelja morali su da ga odnesu do spavaće sobe. Kravčuk i Šuškević nastavili da pregovaraju duboko u noć.
„Zajednica Nezavisnih Država nije imala ni formu ni suštinu. To i nije bio cilj trojice lidera. Bilo legalno ili ne, tek oni su uspešno lišili Gorbačova razloga postojanja i uništili ono što je ostalo od njegovog sovjetskog carstva“, ističe Marples.