Šta znači „jedan od osam“ ili u kakvom stanju dočekujemo Svetski dan mentalnog zdravlja?

Okidača da nam bude teško, loše, da smo tužni, neraspoloženi ima mnogo. Ličnih, ali i onih na koje nismo mogli da utičemo. Koji su nam bili zajednički.

Poslednji takav, koji je kao ogromna stena „legla“ na pleća svačijeg mentalnog zdravlja na planeti u prethodne tri godine, svakako je bila pandemija kovida, jedna od najvećih u novijoj istoriji, kada smo svi bili suočeni sa bolešću, bliskom smrću, gubitkom članova porodice, neizvesnošću da li će pre stići virus i teška klinička slika bolesti ili vakcine, lekovi i protokoli lečenja.

Kada je reč o tinejdžerima u Srbiji, o čemu je Danas nedavno pisao, genrecaije 2007, 2008, 2009, a možda još neke, imale su taj usud da istovremeno, tokom pandemije kovida, „ulete“ u pubertet i karantin.

To razdoblje dodatno im je bilo komplikovano, pored onih pubertetskih problema, ne samo fascinantnim organizacionim rešenjima za sprečavanje širenja korona virusa, kada su penzioneri ili bake i deke, na primer, mogli iz kuće samo jednom sedmično i to u „vampirsko doba“, oko tri ujutru, već i promenama načina školovanja, izolacijom, onlajn nastavom, viber komunikacijom…

Dr Danilo Pešić, psihijatar u Dnevnoj bolnici za adolescente Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, kazao je tada za Danas da u toj ustanovi nisu primetili da su se problemi adolescenata značajno promenili, ali:

Porast prvih pregleda

„Primetan je porast broja prvih pregleda. Drastično su povećani takozvani prioritetni uputi na osnovu kojih moramo da pregledamo svakog tinejdžera, pored definisanog broja pregleda tokom dana. Problemi zbog kojih su ta deca upućena kod nas su anksioznost, depresivno reagovanje, sve češće takozvano nesuicidno povređivanje (NSSI). Uz to, sve je više adolescenata koji se žale na problem sa pažnjom ili misle ili zaista imaju ADHD, česti su i takozvani problemi s identitetom, ali i oni u vezi sa oscilacijom raspoloženja, impulsivnost, emocionalnu nestabilnost koja prevazilazi ono što se nekad zvalo adolescentska kriza.

Kako se navodi na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetski dan mentalnog zdravlja 2023. godine je prilika da se ljudi i zajednice ujedine oko teme „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“ kako bi unapredili znanje, podigli svest i pokrenuli aktivnosti koje promovišu i štite mentalno zdravlje svih ljudi kao univerzalno ljudsko pravo.

Ove godine u Srbiji održaće se brojni događaji, baš kao i u svetu, da bi se podigla svest građana o važnosti teme mentalnog zdrvalja, a dr Tijana Antin Pavlović, dečji i adolescentni psihijatar, kaže za Danas:

Dr Antin Pavlović: Za sedam godina depresija će biti glavni problem

„Uprkos tome što živimo u vremenu neviđenog napretka u nauci, tehnologiji i medicini, prema vodećem medicinskom časopisu `Lancet` sve zemlje u svetu se suočavaju sa različitim izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem. Prema podacima SZO, jedan od osam ljudi širom sveta ili 970 miliona, žive sa značajnim mentalnim teškoćama. Najučestaliji su anksiozni i depresivni poremećaji, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Projekcije su da će ako ne promenimo `kurs` do 2030. godine depresija prevladati bolesti srca i postaće najveći pojedinačni zdravstveni problem sa kojim se suočavamo.

Prema njenim rečima, mentalno zdravlje utiče na to kako ljudi misle, osećaju i deluju.

„Možete biti savršeno fizički zdravi, ali ako ste dugo tužni, razdražljivi, teško vam je ujutru da ustanete iz kreveta, ne vidite smisao ni u čemu ili mnogo brinete do te mere da vas to parališe, to će značajno da umanji kvalitet vašeg života i sprečiti vas da ostvarite svoje pun potencijal u svim sferama života – emotivnom, interpersonalnom i profesionalnom“, naglašava ona i dodaje da će 10. oktobra, u 19 časova, ovim povodom biti organizovana panel diskusija „Pričajmo o mentalnom zdravlju“, u organizaciji Rotari kluba Beograd Sava.

„Moji sagovrnici biće Ana Busarac, master psiholog i psihoterapeut, i dr Petar Vojvodić, psihijatar i psihoterapeut, a cilj je da otvorimo važan dijalog o mentalnom zdravlju, sa naglaskom na podizanju svesti, edukaciji i destigmatizaciji ovog važnog pitanja. Takođe, cilj je prevazići predrasude i stvoriti društvenu atmosferu u kojoj se ljudi osećaju da mogu otvoreno govoriti o svojim izazovima sa mentalnim zdravljem. Pričaćemo o različitim aspektima mentalnog zdravlja, uključujući znakove i simptome različitih mentalnih poremećaja, ali i osnažiti ljude da preduzmu konkretne korake za očuvanje svog mentalnog zdravlja“, naglašava naša sagovornica dodajući da je važno da ljudi osećaju da imaju podršku i mogućnost da podele svoje priče i iskustva.

Osnovno pravo za sve

Istovremeno, kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, mentalno zdravlje je osnovno ljudsko pravo za sve.

„Svako, ko god bio i gde god da se nalazi, ima pravo na najviši mogući standard mentalnog zdravlja. Ovo uključuje pravo na zaštitu od rizika za mentalno zdravlje, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu“, navode u IZJZV.

Prema istim informacijama, dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za naše opšte zdravlje i blagostanje.

„I pored toga, jedan od osam ljudi širom sveta živi sa mentalnim zdravstvenim problemima, koji mogu uticati na njihovo fizičko zdravlje, blagostanje, način na koji se povezuju sa drugima i njihov život. Stanja poremećaja mentalnog zdravlja, takođe, pogađaju sve veći broj adolescenata i mladih“, piše na zvaničnom sajtu te ustanove koja se poziva na podatke SZO.

Kako se navodi, svake godine se povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Republici Srbiji organizuju različite zdravstveno promotivne aktivnosti kao što su tribine, okrugli stolovi, izložbe, radionice, interaktivna predavanja, aktivnosti na otvorenom…

Ko je u opasnosti od razvoja mentalnog poremećaja?

Kako piše na sajti Instituta, u bilo kom trenutku, skup individualnih, porodičnih, društvenih i strukturalnih faktora može se kombinovati da bi zaštitili ili narušili mentalno zdravlje.

„Iako je većina ljudi otporna, ljudi koji su izloženi nepovoljnim okolnostima, uključujući siromaštvo, nasilje, invaliditet i nejednakost su u većem riziku. Zaštitni i rizični faktori uključuju individualne psihološke i biološke faktore, kao što su emocionalne veštine, kao i genetske činioce. Na mnoge faktore rizika i zaštitne činioce utiču promene u strukturi i/ili funkciji mozga.“

Ključne činjenice:

Depresija i anksioznost među adolescentima

– Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.
– Na globalnom nivou se procenjuje da se svake godine gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti.
– Na globalnom nivou se procenjuje da od depresije pati pet odsto odraslih i šest odsto starijih od 60 godina.
– Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
– Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
– Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
– Preko 20 odsto odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.
– Jedan od osam ljudi na svetu živi sa mentalnim poremećajem.
– Mentalni poremećaji uključuju značajne poremećaje u razmišljanju, emocionalnoj regulaciji ili ponašanju.
– Postoji mnogo različitih vrsta mentalnih poremećaja.
– Postoje efikasne mogućnosti prevencije i lečenja.
– Većina ljudi nema pristup efikasnoj nezi.